Откривена мистерија свемирског објекта у облику Снешка Белића

Арокот се налази у Кајперовом појасу, огромном, дебелом прстену ледених објеката који се налази иза орбите Нептуна. Овај регион свемира дом је већини познатих патуљастих планета, као и кометама и малим, чврстим гомилама рушевина које се називају планетезимали – градивни блокови планета.

Сви ови планетезимали нису округли: заправо, астрономи процењују да 10 до 25 одсто оних пронађених у Кајперовом појасу, укључујући Арокот, имају два режња, што значи да помало личе на кикирики или Снешка.

Стручњаци су раније навели да облик, састав и мали број кратера Арокота указују да су оба режња формирана истовремено и на ненасилан начин, сугеришући да се то могло догодити кроз процес познат као гравитациони колапс. Међутим, детаљи о томе како би се то догодило били су предмет расправе.

Сада су истраживачи користили компјутерске симулације како би показали да гравитациони колапс заиста може да произведе такве двострукe режњеве.

„То је толико узбудљиво јер ово заправо можемо да видимо први пут“, наглашава Џексон Барнс, први аутор истраживања, са Државног универзитету у Мичигену. „Ово је нешто што никада нисмо могли да видимо од почетка до краја, што потврђује цео овај процес.“

Како Барнс напомиње, Кајперов појас је остатак првобитног протопланетарног диска Сунчевог система, унутар којег се сматра да су се формирали огромни ротирајући облаци каменчића.

У сценарију гравитационог колапса, гравитационе силе унутар ових облака довеле су до тога да се каменчићи формирају у грудве, или планетезимале, различитих величина.

У тексту објављеном у Monthly Notices of the Royal Astronomical Society, Барнс и колеге извештавају како су спровели 54 симулације које су укључивале почетни облак каменчића који садржи 105 честица, свака са радијусом од око два километра. Ово је модел ниске резолуције стварне ситуације, јер се сматра да би прави облаци шљунка садржали честице величине око 1024 милиметара.

Тим је открио да су у неким случајевима два мала планетезимала кружила један око другог, на крају спирално крећући се ка унутра док се, брзинама од око пет метара у секунди или мање, нису додирнула и спојила, формирајући планетезимал са два режња, или „контактни бинарни систем“.

„Неки од контактних бинарних система у нашем моделу запањујуће личе на Арокот“, истиче Барнс.

Напомиње да су истраживачи и раније симулирали гравитациони колапс, али, за разлику од новог приступа, нису узели у обзир физику како честице леже једна на другој када дођу у контакт. Зато по тим симулацијама испада да би сваки судар између мањих планетезимала једноставно резултирао једним већим, сферним објектом.

Барнс наводи и да су нове симулације такође важне јер подржавају дугогодишњу хипотезу да су планетезимали формирани гравитационим колапсом.

Алан Стерн, планетарни научник у Југозападном истраживачком институту и главни истраживач Насине мисије „Нови хоризонти“ у Кајперовом појасу, поздравио је студију.

Стерн наводи да се нови налази слажу са претходним радом и подржавају хипотезу да је објекат Кајперовог појаса Арокот, који је „Нови хоризонт“ истраживао у блиском прелету, резултат благих процеса формирања.