Алтернативна историја – судбина Рима да су љубавници из Египта победили првог римског цара

Марко Антоније и Клеопатра VII извршили су самоубиства 30. године пре нове ере након што су у грађанском рату поражени од Октавијанових снага. Шта би се, међутим, десило да су победили Октавијана, човека који је постао први римски цар Да ли би постали владари Рима? Како би историја била другачија?

Портал Лајв сајенс питао је неколко стручњака, који су објаснили разне могућности онога што би се могло десити да су Антоније и Клеопатра победили.

Грађански рат

Најпре, важно је разумети шта је довело до рата. Након убиства Јулија Цезара 44. пре нове ере, три главне фракције бориле су се за власт: Октавијан, Цезаров генерал Марко Антоније и Брут и Касије, обојица сенатори. Међутим, сенатори су убрзо поражени и извршили самоубиство.

Пре него што је убијен, Цезар је започео везу са Клеопатром, владарком Египта. Клеопатра је имала сина по имену Цезарион, за којег је тврдила да је његов, али га Цезар никада није признао као свог сина. Након Цезарове смрти, Клеопатра и Антоније постали су љубавници и имали троје деце, иако се вероватно никада званично нису венчали.

У то време постојала је нестабилна подела власти између Октавијана, који је столовао у Риму, и Антонија, који је био у Александрији. Али затим је 32. п.н.е. избио грађански рат око контроле над Римом и његовим територијама.

Преломна тачка рата била је Битка код Акцијума, која се одиграла 2. септембра 31. пре нове ере. Током битке, флота Антонија и Клеопатре је уништена, а Октавијан је стекао контролу над Средоземљем. Иако су се даљи сукоби одвијали на копну, снаге Антонија и Клеопатре нису могле да се опораве од губитка флоте.

Клеопатра и Антоније умрли су годину дана касније, а Египат је исте године укључен у Римско царство као провинција. Убрзо након тога, 27. године пре нове ере, римски Сенат доделио је Октавијану титулу „август“, и он је постао први римски цар.

Шта би се догодило да су љубавници победили Октавијана?

Ограничена улога Клеопатре?

Постоји широк спектар могућности у овом „шта би било кад би било“ сценарију, кажу научници.

Једна могућност је да би Клеопатрина власт била ограничена на Египат и делове Блиског истока. Неки научници сматрају да би Клеопатра имала великих тешкоћа да игра значајну улогу у Вечном граду.

„Не видим улогу за Клеопатру у Риму“, рекао је Џефри Тејтум, професор класичних студија на Универзитету Викторија у Велингтону на Новом Зеланду, напомињући да су Октавијанове присталице користиле пропаганду да демонизују Клеопатру.

Ли Фратантуоно, професор античке историје на Универзитету Мејмут у Ирској, сложио се, наводећи да Клеопатра, која је била египатска владарка грчког порекла, не би била прихваћена од римског народа.

„Њено присуство уз њега подстицало је патриотска осећања у Италији, и врло је мало вероватно да би Антоније могао да постигне дугорочан успех у централном и западном Медитерану са њом у првом плану“, рекао је Фратантуоно.

Антоније је имао синове и пасторке из ранијих бракова и могао је покушати да их убаци у позиције моћи у Риму уместо себе. Антоније је „имао оно што Октавијан није – обиље деце и пасторчади, нарочито мушке, које је могао искористити“, рекла је Џејн Дрејкот, виши предавач на Универзитету у Глазгову.

Антоније и Клеопатра, заједно са својом децом, можда би се више фокусирали на Египат и Блиски исток, где су се Римљани суочавали са моћним противником у виду Партсијске империје (претежно данашњи Иран). Антоније је можда желео да проводи време борећи се против њих, уместо да влада самим Римом.

Клеопатра као краљица?

Друга могућност је да, упркос противљењу Клеопатри, она ипак дође на власт у Риму, владајући заједно са Антонијем, који би постао цар, рекла је Пруденс Џонс, професорка на Државном универзитету Монтклер у Њу Џерзију.

Ако би то постигли, „могли бисмо очекивати већи баланс између источних и западних делова римског царства“, рекла је Џонс, будући да је Египат био важан део источног дела царства.

„Ако би моћ била уравнотежена између источних и западних делова царства, уместо централизоване у Риму, европска историја могла би изгледати сасвим другачије. Западна Европа можда би остала руралнија дуже време, са мањим степеном романизације, посебно у Галији и Британији, ако би више ресурса било усмерено ка истоку. Грчка култура можда би имала већи утицај на целу Европу, са можда мање романских језика и више савремених језика повезаних са грчким“, наводи Џонсова.

Додаје и да би Египат можда задржао одређени степен независности и функционисао као клијент-краљевство. Можда би Антоније избегао централизацију римске владе до нивоа до којег је то учинио Октавијан.

„Не можемо претпоставити да би Антоније имао Октавијанову жељу и способност за развијање бирократије. Са мање централне контроле, Римско царство би можда било више грчко-римско-египатска конфедерација“, сматра она.

Враћање власти Сенату?

Још једна могућност је да уместо покушаја да контролише Рим сам или преко своје деце и посинака, Антоније можда врати град и неке територије сенату и одржи Рим као републику, рекао је Тејтум.

Могуће је да би „вратио републику сенату и скупштини“, написао је Тејтум у својој књизи Племенита рушевина: Марко Антоније, грађански рат и пропаст римске републике.

„Уживајући своје богатство и престиж на даљину, можда чак из Александрије, могао је да врши утицај без доминације над пословима и мењања фундаменталне природе републике“, пише Тејтум.

Такође је могуће да би све одлуке које би Антоније и Клеопатра донели могле изазвати нови грађански рат, у којем би се други аристократи борили за контролу над Римом и његовим територијама, истакао је Тејтум.