НАСА открила ултраситне честице прашине на Марсу, 500 пута тање од људске власи

Како се наводи у студији научног тима „Истрајност“, НАСА-ин ровер, који од слетања 2021. године истражује подручје кратера Језеро на северној хемисфери Марса, открио је најситније честице прашине до сада забележене, преноси Ројтерс.

Планетарни научник Скот Ван Бомел са Универзитета Вашингтон у Сент Луису рекао је да „мања величина честица не чини прашину нужно опаснијом, али ситније честице имају већи потенцијал да продру дубље у људско тело, одакле их организам теже уклања“.

„Као и код сваке супстанце, токсичност зависи од дозе и трајања изложености. Прашина на Марсу садржи силицијум-диоксид, једињења гвожђа и хлорна једињења, попут перхлората, за која је познато да су штетна у довољно великим дозама овде на Земљи“, казао је Ван Бомел, члан научног тима мисије „Истрајност“ и главни аутор студије која описује ова открића.

Научни тим анализирао је честице прашине које су се накупиле на опреми ровера, укључујући материјале од којих се израђују свемирска одела. Ти материјали понети су на овом возилу са шест точкова како би се испитало како подносе сурове услове на тој планети.

Претходна мерења омогућавала су откривање честица прашине на Марсу пречника до око три микрометра, али је инструмент под називом PIXL (планетарни инструмент за рендгенску литохемију) забележио две категорије још ситнијих честица.

Поред ултраситних честица, утврђена је и категорија ситних честица пречника мањег од 2,5 микрометара, што је 30 пута тање од људске власи.

Ове честице могу бити довољно ситне да продру у плућа астронаута, доспеју у крвоток и потенцијално оштете виталне органе.

Још један разлог за забринутост јесте могућност да марсовско окружење и физичка својства прашине временом оштете материјале од којих су израђена свемирска одела и станишта.

„Немамо доказе да је прашина оштетила материјале за свемирска одела, већ само да су ти материјали различито реаговали у додиру са прашином“, навео је Ван Бомел.

НАСА планира да пошаље астронауте на Марс већ током тридесетих година 21. века.

„Ова сазнања ће помоћи у осмишљавању будућих система за подршку људском животу током мисија са људском посадом на Марс, укључујући избор материјала за свемирска одела и станишта, као и метода чишћења које су ефикасне за честице субмикронских димензија. Она такође допуњују смернице и протоколе које је НАСА успоставила у вези са токсиколошким ризицима“, казао је Ван Бомел.