Све је више планета на којима би могли да откријемо живот

Новооткривена планета би, под правим условима, могла да има течну воду на површини, што је кључни предуслов за живот какав познајемо. Управо због блискости и погодне позиције, научници је сматрају једним од најперспективнијих кандидата за даља посматрања.

Егзопланете у зони погодног живота

До данас је откривено више хиљада егзопланета, али само мали број њих се налази у „ повољној зони “.

Поред GJ 251 c, неке од најпознатијих егзопланета које би могле имати услове за живот су Proxima b, која кружи око најближе звезде Сунцу, Проксима Kентaури и TRAPPIST-1e, једна од седам планета у систему TRAPPIST-1, које имају површине на којима вода у течном облику може постојати.

Ове планете су предмет интензивних истраживања јер нам могу дати увид у потенцијалну биосферу ван Сунчевог система.

Иако имамо све више података о егзопланетама, још увек је много тога што не знамо. На пример, знамо да неке егзопланете имају густе гасовите атмосфере, док друге могу бити стеновите и налик Земљи, али детаљи о њиховој геологији, саставу атмосфере или потенцијалу за подршку животу остају веома ограничени.

Технологије као што су спектроскопија и будући свемирски телескопи омогућиће нам да прецизније одредимо да ли ове планете имају воду, кисеоник или друге кључне елементе за живот.

Истраживање егзопланета не само да нам помаже да разумемо колико је Земља јединствена, већ и да сагледамо колико су слични или различити услови живота у свемиру. 

Како је планета GJ 251 с откривена?

Откриће GJ 251 c резултат је изузетно прецизних мерења кретања њене матичне звезде. Звезда је M-патуљак, врло чест тип у нашој галаксији, али и прилично немирна. Тамне мрље на површини и изненадни бљескови светлости чине мерења изазовним.

Астрономи су користили два најсавременија инструмента за мерење радијалне брзине - уређај за проналаженје планета у насељивим зонама и високопрецизни спектрограф, који могу да открију мала гравитациона „повлачења" звезде због присуства планета.

Анализом података научници су утврдили статистички значајан сигнал који потврђује постојање GJ 251 c, а потпуна потврда очекује се када будући телескопи омогуће директно снимање.

Потрага за животом у Сунчевом систему - одговори можда већ 2030. године

Док посматрамо далеке светове, потенцијални живот у Сунчевом систему је близу и директно доступан. .

Јупитеров месец Европа и Сатурнов Енцеладус најбољи су кандидати за потрагу за животом и зато дуго интригирају научнике.Европа је потпуно прекривена дебелим слојем леда, али испод те ледене коре крије се океан који би могао да буде два или три пута већи од свих земаљских океана заједно.

Гравитациона интеракција са Јупитером ствара плимске силе које греју унутрашњост Европе, што доводи до кретања воде и стварања пукотина на површини. Из ових пукотина повремено избијају гејзири воде који су доказ активности испод леда.

 Да би испитала овај ледени свет, НАСА је 14. октобра 2024. године лансирала летелицу "Europa Clipper" која ће до Јупитера стићи 2030.године. 

План је да обави 49 прелета поред Европе. Неки ће бити на удаљености од само 25 километара од површине. На сваком прелету, инструменти ће анализирати структуру леда, хемијски састав и термалне аномалије, док ће радар мапирати океан који је испод.

Радијација Јупитера представља велики изазов, па је електроника летелице смештена у специјално „сигурносно крило", отпорно на високе дозе зрачења.

Други кандидат на коме би могло да буде трагова живота је мали Сатурнов месец Енцеладус. Његови гејзири већ избацују млазове воде, леда и органских молекула у свемир, што је летелица Касини искористила да открије течну воду испод леда и хидротермалне изворе.

Енцеладус је права природна лабораторија за проучавање услова који могу да омогуће живот.

Путовање кроз свемир и откривање живота

Велике наде се полажу у мисију Европа Клипер. Сваки прелет откриваће пукотине, гејзире и слојеве леда, док ће инструменти бележити хемијске трагове живота. Камере су спремне за снимање блиставе ледене површине, док ће радар проналазити канале воде испод леда. За то време спектрометри имају задатак да анализирају органске молекуле који би могли бити доказ живота.

Истовремено, у даљем космосу, телескопи будућности посматраће GJ 251 c, али и друге егзоплатене на којима би могло да буде живота.

Ова паралелна потрага, у нашем Сунчевом систему и ван њега, показује да потрага за животом није само научна мисија, већ права епска авантура јер једног дана она може дати одговор на највеће питање човечанства - да ли смо сами у свемиру или је живот у универзуму далеко чешћи него што смо икада замишљали.