Ни црвена, ни плава пилула, Матрикс не постоји – оповргнута хипотеза да живимо у компјутерској симулацији

Према речима др Мира Фајзала, ванредног професора на Факултету наука „Ирвинг К. Барбер“ и његових међународних колега, сама структура стварности чини симулацију немогућом.

Њихов рад показује да ниједан компјутер, ма колико напредан био, не би могао да репродукује фундаментално функционисање универзума.

Њихово истраживање иде корак даље од одбацивања теорије о симулацији. Оно сугерише да је стварност заснована на врсти разумевања које се не може свести на рачунарска правила или алгоритме.

Питању симулације приступили су кроз математику и физику, а не филозофију. Истраживали су да ли би закони који управљају универзумом могли, бар у теорији, да буду поново створени од стране компјутерског система.

„Предлагано је да универзум може бити симулиран. Ако би таква симулација била могућа, симулирани универзум би могао да створи живот, који би заузврат могао да створи сопствену симулацију. Ова могућност рекурзије чини веома невероватним да је наш универзум оригиналан, а не симулација уклопљена у још једну симулацију”, каже др Фајзал.

Објашњава да се некада сматрало да је ово питање ван домена науке. „Међутим, наша недавна истраживања показала су да се оно, у ствари, може научно разматрати”, додаје професор.

Савремена физика већ посматра стварност као нешто више од чврсте материје. Квантна гравитација, најновији оквир који уједињује релативитет и квантну механику, предлаже да ни простор ни време нису фундаментални. Они произилазе из нечег дубљег – чисте информације.

Ограничења логике

Да би тестирали да ли се та информациона основа може симулирати, тим се ослонио на математичке принципе, укључујући Геделову теорему непотпуности.

Ова теорема каже да у сваком логичком систему увек постоје истините тврдње које се не могу доказати унутар тог система.

Др Фајзал каже да се исто ограничење примењује и на физику.

„Показали смо да је немогуће описати све аспекте физичке стварности користећи рачунарску теорију квантне гравитације. Стога, никаква физички потпуна и доследна теорија свега не може бити изведена само из рачунања”, објашњава Фајзал.

Додаје да је за потпун опис стварности неопходно оно што називају „неалгоритамско разумевање”, које ниједан рачунарски процес не може да обухвати.

Другим речима, рачунање може да досегне само одређену тачку, после које наилази на границу онога што логика може да изрази.

Зашто се универзум не може симулирати

Може ли се онда симулирати дубља „информација” самог универзума? Истраживачи кажу да је и то немогуће.

„Ослањајући се на математичке теореме које се тичу непотпуности и недефинисаности, показујемо да се потпуно доследан и потпун опис стварности не може постићи искључиво рачунарством. Он захтева неалгоритамско разумевање, које је по дефиницији изван алгоритамског рачунања и стога се не може симулирати. Дакле, овај универзум не може бити симулација”, истиче Фајзал.

Коаутор др Лоренс М. Краус каже да ово откриће мења начин на који посматрамо законе физике.

„Фундаментални закони физике не могу бити садржани у простору и времену, јер они стварају простор и време. Потпун и доследан опис стварности захтева нешто дубље – облик разумевања познат као неалгоритамско разумевање”, наводи Краус.

Др Фајзал закључује да би сваки симулирани свет морао да следи програмирана правила.

„Али пошто је фундаментални ниво стварности заснован на неалгоритамском разумевању, универзум не може, и никада није могао, бити симулација”, закључује Фајзал.