Научници Брунков, Рамсдел и Сакагучи добитници Нобелове награде за медицину за 2025.

Открића Мери Брунков, Фреда Рамсдела и Шимона Сакагучија „поставила су темеље за ново поље истраживања и подстакла развој нових терапија, укључујући лечење рака и аутоимуних болести“, наведено је у образложењу одлуке о овогодишњим добитницима Нобелове награде за медицину, преноси Ројтерс.

Нобелова награда додељена је за открића која објашњавају како имуни систем напада непријатељске инфекције, али не и сопствене ћелије тела.

„Њихова открића поставила су темеље за ново поље истраживања и подстакла развој нових третмана, укључујући лечење рака и аутоимуних болести“, додаје се у саопштењу Института Каролинска.

Добитници ће поделити награду у износу од око 1,2 милиона долара и добити златну медаљу коју ће уручити шведски краљ Карл XVI Густаф.

Далекосежне користи од фундаменталних физиолошких истраживања

Наш имуни систем користи бела крвна зрнца која траже знаке инфекције – чак и вирусе и бактерије које никада раније није срео.

Ћелије користе сензоре – назване рецептори – који се насумично праве у квадрилиону различитих комбинација.

Ово даје имуном систему могућност да нападне широк спектар нападача, али случајност процеса неизбежно ствара бела крвна зрнца која могу да нападну наше тело.

Научници су већ знали да су нека од ових проблематичних белих крвних зрнаца уништена у тимусу – где бела крвна зрнца сазревају.

Нобелова награда ове године иде за откриће регулаторних Т-ћелија – познатих као чувари имуног система – које путују телом да би разоружале све друге имуне ћелије које нападају тело.

Зна се да овај процес не успева код аутоимуних болести попут дијабетеса типа 1, мултипле склерозе и реуматоидног артритиса.

Код рака, регулаторне Т-ћелије спречавају тело да се бори против тумора, па су истраживања усмерена на смањење њиховог броја.

Код аутоимуних болести, испитивања се фокусирају на јачање регулаторних Т-ћелија како тело више не би било нападнуто. Сличан приступ би такође могао бити ефикасан у смањењу ризика од одбацивања трансплантације органа.

Професор Шимон Сакагучи са Универзитета у Осаки у Јапану спровео је експерименте на мишевима којима је уклоњен тимус како би развили аутоимуну болест.

Показао је да убризгавање имуних ћелија из других мишева може спречити болест – што сугерише да постоји неки систем за спречавање напада имуних ћелија на тело.

Мери Брунков из Института за системску биологију у Сијетлу и Фред Рамсдел, сада истраживач у „Сонома Биотерапеутиксу“ у Сан Франциску, истраживали су наследну аутоимуну болест код мишева и људи, што је довело до открића гена важног за функционисање регулаторних Т-ћелија.