Кинески физичари генерисали магнетно поље 700.000 пута јаче од Земљиног, велики помак на пољу нуклеарне фузије

Под одговарајућим условима, суперпроводљиви магнети омогућавају да електрична енергија тече практично без ометања, стварајући интензивна магнетна поља за разне намене, укључујући експерименте нуклеарне фузије. Јаче магнетно поље даје научницима више простора за истраживање – нешто што би ускоро могло бити доступно физичарима у Кини захваљујући стварању рекордног суперпроводљивог магнета.

Институт за физику плазме при Кинеској академији наука (ЦАС) објавио је да је развио потпуно суперпроводљиви магнет. Овај магнет је успешно генерисао рекордно магнетно поље јачине 35,1 тесли, што је 700.000 пута јаче од Земљиног природног магнетног поља. Поље је одржавано око 30 минута, наведено је у саопштењу.

Претходни рекорд, који је износио 32,35 тесли, такође је поставио ЦАС, али кроз другу институцију – Институт за електротехнику.

„Ово је потврдило поузданост техничког решења и обезбедило важну платформу за извођење различитих експерименталних узорака у условима од 35,1 тесла у потпуно суперпроводном магнету“, навели су из ЦАС-а.

Вруће и хладно

Постизање суперпроводних услова често захтева екстремно ниске температуре. Суперпроводљиви магнети се већ користе за различите примене, попут магнетних резонанци или акцелератора честица. Те примене имају своје компликације у изради, али када је реч о фузији, захтев за ниским температурама чини ствари још сложенијима.

Нуклеарна фузија – сударање два лака атома ради стварања огромне количине енергије – природно производи много топлоте. Та топлота се преноси и на суперпроводљиве магнете, који су дизајнирани да безбедно обуздају реакцију фузије.

Магнетни сендвич

Због тога инжењери приликом дизајнирања ових компоненти морају да узму у обзир услове окружења у којима ће магнет радити. Нови магнет је још далеко од уградње у реактор за фузију, али истраживачи су свесни изазова које би то могло донети при покушају повећања јачине магнетног поља.

Дизајн магнета указује на добар баланс. „Користи технологију уметнуте завојнице од суперпроводника на високим температурама, која је коаксијално угњеждена са суперпроводним магнетима на ниским температурама“, рекао је истраживач ЦАС-а Лиу Фанг за ЦГТН.

Институт за физику плазме при ЦАС-у предводи учешће Кине у Међународном термонуклеарном експерименталном реактору (ИТЕР), глобалној сарадњи чији је циљ изградња највећег фузионог реактора на свету. ЦАС није прецизирао да ли ће нови магнет бити директно коришћен у ИТЕР-у, али је навео да је задужен за испоруку многих делова реактора, укључујући и суперпроводљиву технологију.