Научници изненађени – астероид Бену носи на себи прашину старију од Сунчевог система

Научници широм света проучавају узорке Бенуа откако је материјал са астероида донет на Земљу 2023. године, захваљујући Насиној мисији Озирис-Рекс, која је летела поред астероида, потом накратко слетела на њега и прикупила узорке 2020. године.

Открића пружају увид у услове у универзуму пре него што је Сунчев систем настао пре 4,6 милијарди година и откривају више о матичном телу из којег је настао астероид пречника скоро 500 метара.

Насилна прошлост

Прва од три студије, објављена 22. августа у часопису Nature Astronomy, сугерише да се Бенуов предак распао у насилном судару, након сложене историје. То старије тело садржало је материјале из више различитих окружења: близу Сунца, далеко од Сунца, али унутар Сунчевог система, као и из међузвезданог простора, ван нашег система.

Научници су те локације уочили проучавањем изотопа, односно различитих типова елемената, у узорку Бенуове прашине. Изотопи пореклом из Сунчевог система имали су другачији састав од оних из међузвездане звездане прашине.

„Сви ови састојци транспортовани су на велике удаљености до региона у којем се формирао матични астероид Бенуа“, рекла је Ех Нгујен, коауторка рада и планетарна научница у Насином свемирском центру „Џонсон“ у Хјустону.

Научници сматрају да се матични астероид формирао у спољашњем делу Сунчевог система, вероватно иза Јупитера и Сатурна. Али потом је уследио катаклизмични догађај: „Верујемо да је то матично тело ударио долазећи астероид и разбио га. Фрагменти су се поново спојили, и то се можда понављало више пута “, рекла је коауторка Џесика Барнз, ванредна професорка у Лунарној и планетарној лабораторији Универзитета у Аризони.

На крају, део преживелог материјала спојио се у астероид Бену.

Бену и Рјyгу

Друга студија, објављена 22. августа у часопису Nature Geoscience, упоредила је Бену са примитивним метеоритима, као и са астероидом Рјугу, са којег је јапанска мисија Хајабуса 2 прикупила узорке.

Матични астероиди за Рјугу, Бену и метеорите вероватно су настали у „сличном, удаљеном региону раног Сунчевог система“, навели су званичници Насе. Али Бену се у неким аспектима разликује од других тела са којих постоје узорци, што сугерише да се „тај регион временом мењао или се није мешао како су неки научници претпостављали“.

Посебно, материјали Бенуовог матичног астероида драматично су се променили у додиру са водом, показује друга студија.

„Матични астероид Бенуа акумулирао је лед и прашину. На крају се тај лед отопио, а настала течност реаговала је са прашином и формирала оно што данас видимо – узорак који се састоји од 80 одсто минерала који садрже воду“, рекао је Том Зега, коаутор друге студије и професор планетарних наука на Универзитету у Аризони.

„Сматрамо да је матични астероид сакупио много леда из спољашњег Сунчевог система, а онда је било довољно топлоте да се лед отопи и да течност реагује са чврстим материјалом“, додао је Зега.

Микрометеорити

Трећа студија, објављена такође у часопису Nature Geoscience, показала је обилне доказе удара микрометеорита у Бенуу. Ове сићушне стене оставиле су микроскопске кратере и „ударне отопине“ – делове стене који су некада били растопљени – на површини узорака. Истраживачи су такође пронашли трагове Сунчевог ветра, сталног тока честица које долазе са Сунца.

„Временско трошење Бенуа одвија се много брже него што се раније мислило, а механизам ударне отопине изгледа да доминира, супротно нашим првобитним претпоставкама“, рекла је коауторка Линдзи Келер, научница у Насином свемирском центру „Џонсон“.

Осим тога, иако Бену сам по себи не поседује живот, студија би могла да помогне научницима да схвате како је живот настао на нашој планети, рекла је Мишел Томпсон, друга главна ауторка рада и ванредна професорка на Универзитету Перду.

„Астероиди су реликти раног Сунчевог система. Они су попут временских капсула. Можемо их користити да истражимо порекло нашег Сунчевог система и да отворимо прозор у порекло живота на Земљи“, рекла је Томпсонова у саопштењу Универзитету Перду.