Кентаур, комета, стена, шта ли је... Истраживачи помно посматрају до сада невиђено небеско тело

„Хирон је чудан у поређењу са већином других кентаура“, каже физичар Чарлс Шамбо са Универзитета Централне Флориде. „Има периоде у којима се понаша као комета, има прстенове разних материјала око себе, и потенцијално поље крхотина прашине и камења материјала који круже око њега. Стога се постављају многа питања о Хироновим својствима која омогућавају ово јединствено понашање", додао је.

Сунчев систем је препун камених и ледених остатака од свог формирања, пре неких 4,5 милијарди година. Кентаури, који се пре свега крећу између Јупитера и Нептуна, са орбитама које укрштају путеве бар једне од џиновских планета, занимљив су скуп тела.

Хирон, на пример, има својства слична онима астероида, али понекад има активност налик комети. Такође има прстен око себе.

Пошто се сматра да је Хирон нешто попут временске капсуле формирања Сунчевог система, научници желе да сазнају више о њему, али то отежава његова удаљеност.

Предвођен научницом која је специјалиста за планете Ноеми Пинила-Алонсом са Универзитета Овиедо у Шпанији, тим истраживача окренуо је „моћно око“ телескопа „Џејмс Веб“ ка Хирону како би могли да пробају да уоче детаље који су им измицали.

„Сва мала тела у Сунчевом систему говоре нам о нечему што се догодило у прошлости, што је временски период који више не можемо да посматрамо“, каже Пинила-Алонсо. Активни кентауруси нам говоре много више. Они пролазе кроз трансформацију вођену соларном енергијом и пружају јединствену прилику да сазнамо много више о површинским и подземним слојевима“, додала је вођа истраживача.

Хирон понекад емитује гас и оставља прашину за собом, као што је то случај са кометама. Истраживачи су користили моћан телескоп да покушају да виде од чега се састоје тај гас и прашина – али и шта би могло бити унутар Хирона.

„Оно што је јединствено код Хирона је то што можемо да посматрамо и његову површину, где се може наћи већина леда, видимо гасове који потичу са површине или непосредно испод ње“, каже Пинила-Алонсо.

„Откривање гасова и различитих активности у односу са ледом на површини, помажу нам да научимо физичка и хемијска својства, као што су дебљина и порозност слоја леда, његов састав и како на њега утиче зрачење“, објашњава. Слична запажања у прошлости открила су присуство цијанида и угљен моноксида.

Пинила-Алонсо и њене колеге пронашли су угљен-диоксид, угљен-моноксид, етан, пропан, ацетилен, метан и водњикави лед. Откривање метана је посебно важно, кажу истраживачи.

Научници мисле да су кентаури некада били чланови још удаљеније популације ледених стена Сунчевог система, транс-нептунских објеката или ТНО, који круже око Сунца иза орбите Нептуна.

Пошто су толико удаљени од Сунца, сматра се да су ТНО релативно нетакнути остаци формирања Сунчевог система, који обухватају рани састав облака прашине из којег је настао Сунчев систем.

Како се приближавају Сунцу, лед у кентаурима може да сублимира, ослобађајући део тог материјала. Истраживачи верују да би метан, угљен-диоксид и лед који посматрају на Хирону могли бити неки од нетакнутих материјала које је он наследио од рођења Сунчевог система.

Друга једињења, као што су етан, пропан и ацетилен, могла су се формирати на површини кентаура као резултат редукције и оксидације.

„На основу наших нових података добијених свемирским телескопом, нисам баш сигурна да је реч о стандардном кентауру. Сваки активни кентаур који посматрамо показује неку посебност. Али те посебности не могу бити сви изван неких одређених граница. Овде мора да постоји нешто што објашњава зашто изгледа да се сви они понашају другачије, а има нешто што је заједничко међу њима, а то је нешто што још не можемо да видимо“, каже Пинила-Алонсо.

Истраживачи планирају да наставе да посматрају Хирон док нам се приближава, да виде да ли постоји нешто о начину на који се мења током времена и годишњих доба, што даје више назнака о природи ових чудних, ледених стена које еруптирају.

Истраживање је објављено у часопису Astronomy & Astrophysics.