Земљин магнетни северни пол се помера све брже ка Сибиру, могућа замена места полова
У нади да испрате путању померања магнетног северног пола Земље, научници су објавили најновији модел у ком предвиђају локацију магнетних полова до 2029. године, а очекује се да ће северни „склизнути“ све више ка Сибиру.
Магнетни северни пол је и званично променио локацију, наводе амерички и британски научници, који упозоравају да можда стиже још промена у Земљином магнетном пољу које би могле да умногоме да утичу на живот.
„Светски магнетни модел“ америчке Националне службе за океане и атмосферу је главно оруђе за праћење промена у магнетном пољу наше планете и кључан за системе глобалне навигације, што осигурава да многи технолошки системи, који зависе од магнетног поља Земље, функционишу како треба.
Модел се сваких неколико година ажурира, што је протеклих деценија прекопотребно пошто се чини да се Земљини магнетни полови померају, а Наса упозорава да би транзиција ка потпуној замени магнетних полова могла да узрокује бројне проблеме широм света.
Док је јужни магнетни пол релативно стационаран, северни је у фази померања. Упркос томе што има тенденцију „шетања“ у просеку око десетак километара годишње, протеклих година се помера много брже – око 55 километара годишње и то од северне Канаде ка Сибиру.
Од 1830-их, северни магнетни пол се шетао 2.250 километара широм северне хемисфере, од Канаде ка Сибиру. Оно што забрињава научнике јесте што се између 1990. и 2005. године брзина померања повећала на 50 до 60 километара годишње.
Из разлога штп се магнетни северни пол помера толико брзо, научници кажу да навигациони системи, попут џи-пи-еса, морају чешће да се ажирају. Померање пола је проблем за паметне телефоне, разне апарате, авионе и бродове, јер сви зависе од навигационих система који морају да буду синхронизовани са локацијом магнетних полова.
Иако померање краткорочно може да узрокује проблем у џи-пи-ес системима, постоји много већа забринутост за оно што се чини да је надолазећа замена магнетних полова.
Замена магнетних полова увелико касни
Земљино магнетно поље је променило поларитет много пута током свог постојања. Научници верују да се замена дешава сваких 200.000 до 300.000 година, а геолошке анализе показују да је то био случај барем у задњих 20 милиона година.
Међутим, већ је прошло око 500.000 година од последње замене.
Пре ње, јужни пол је био тамо где је северни данас. Да сте тада имали компас, правац север-југ би био потпуно супротан. Исто ће важити и када опет дође до замене.
Треба напоменути и да Земљин северни пол је другачији од географског Северног пола, који се назива „истинским“ и фиксна је тачка на Земљиној површини лоцирана на 90 степени северне географске дужине.
У међувремену, магнетни северни пол шета и то под утицајем течних метала који се померају у унутрашњости Земље. Испуњена течним гвожђем око чврстог гвозденог језгра, метали у утроби Земље се померају услед ротације планете.
У складу са принципима електромагнетизма, померање ствара електрична струјања која генеришу магнетно пољe са два пола, чије локације нису константне.
Планетарни штит
Осим што је нека врста сидра за навигационе системе, којима је потребно да се одреде тачне локације магнетног севера и југа, Земљино магнетно поље игра значајну улогу у заштити живих бића од опасности из свемира.
Земљино магнетно поље одбија највећи део соларних ветрова, који би да нема магнетног поља могли да оштете и „огуле“ много заштитне делове атмосфере, попут озонског омотача који нас штити од опасног ултраљубичастог зрачења.
И природа би била погођена, пошто многе животиње, попут птица, пчела, китова, лососа, корњача зависе од магнетног поља за сопствену навигацију. Ометајући локацију северног и јужног магнетног пола могло би да наведе те врсте на погрешну страну током њихових миграција.
Моментална промена магнетних полова не би изазвала много проблема на Земљи, али таква замена се не би десила брзо, већ би, како научници кажу, могла да траје и више од хиљаду година – што је изузетно дуго за људске стандарде, али не и за планету која постоји 4,5 милијарди година.
Неће бити судњег дана
Док због потенцијалне замене магнетних полова круже бројне теорије судњег дана са сценаријима масовног изумирања, научници Насе и других организација истичу да за сада нема разлога за бригу.
У опорвргавању теорија судњег дана, из Насе кажу да се погрешно претпоставља да би замена магнетних полова одједном оставила Земљу без магнетног поља које је штити од соларних бакљи и избацивања короналне масе.
„Упркос томе што Земљино магнетно поље заиста током времена може да слаби и јача, не постоје индикације да је икада нестало. Слабије поље би свакако довело до благог повећања соларне радијације, али не би било смртоносно. Чак и са ослабљеним магнетним пољем, Земљина дебела атмосфера нас такође штити од честица са Сунца“, наводе из Насе.
Коментари