Како су се зуби вадили ритуално, и то са циљем улепшавања

Вађење, на различите начине, и то здравих зуба, документовано међу групама широм света у различитим епохама, а највише је ова пракса повезивана са првим аустронежанским заједницама, а ту спадају људи на Тајвану, у југоисточној Азији и Полинезији.

Процедура је у тој области почела да се практикује пре око 4.800 година, за време неолита, и настављена је до почетка 20. века.

Обред се састојао од вађења иначе здравих зуба, укључујући секутиће и очњаке, и то, наравно, без анестезије. Рупе које су остајале после вађења зуба, људи су испуњавали пепелом јер се некада тако спречавало крварење и запаљење.

Пошто су сакупили информације са више од 250 археолошких локација широм Азије, истраживачи су утврдили да је 47 садржало гробнице из неолита (пре 4.800-2.400 година) до гвозденог доба (пре 2.400-400 година) у којима су преминулима недостајали зуби.

Вађење здравих зуба било је једнако распрострањено код мушкараца и код жена. Али, до почетка 20. века,  постала је уобичајенија међу женама.

Иначе, нису само одрасли били подвргнути тој процедури, већ и деца.

Основни разлог је био козметичке природе – вадили су здраве зубе због естетике. Истраживачи су то закључили на основу наведених, описаних примера из историјске литературе али и нешто савременије документације.

Мотивација да се уради овако нешто лежала је у томе да се постане привлачнији за супротни пол, али и да се постигне разлика у односу на фацијалне одлика животиња.

Интересантно је једно историјско сведочанство које нам говори о призору црвеног језика који вири из рупе између блиставих зуба. То се очигледно некада давно сматрало привлачним.

Истраживачи такође сматрају да је вађење зуба било својеврсни „тест храбрости“ – што може потврдити свако ко је био подвргнут знатним денталним процедурама. Дакле, пракса се користила као доказ храбрости и зрелоти, али, зуби су се вадили и превентивно.

Поред наведених мотива, људи су веровали да вађење зуба може да умањи бол од тетовирања или да ублажити тешкоће у изговору.

Још један од разлога, пронађен у етнолошким подацима са Борнеа и историјским описима из југозападне Кине, могао би бити тај да је, ако је особа имала укочену вилицу, извађен зуб омогућавао да узима храну и тадашње лекове.

Бројни разлози праксе вађења здравих зуба, које смо сазнали из литературе али и из материјалних доказа, може објаснити дуготрајност тог чудног обичаја, упркос томе што је без сумње, процедура била болна.