Српски сателит „Мозаик“ догодине у свемиру, наши астрономи ће моћи боље да проучавају Сунце

Сателит спада у групу наносателита тежине око један и по килограм. Прави га Астрономска опсерваторија уз помоћ Машинског, Електротехничког и Математичког факултета, Универзитета у Београду и Института Михајло Пупин, а зашто је то важно за српску научну заједницу за РТС је објаснио научни сарадник Астрономске опсерваторије у Београду, Милан Стојановић.

Већ две године постоји идеја за лансирање првог српског научног сателита, а то би требало да финансира Министарство науке. Више о првом српском сателиту рећи ће нам Милан Стојановић из Астрономске обсерваторије у Београду. Шта би требало да ради тај сателит?

– Тај сателит би имао, да кажемо, вишеструку намену. Једна је свакако и она најосновнија да ми у Србији просто савладамо те сателитске технологије, основне сателитске технологије, попут прикупљања података, попут саме интеграције, састављања сателита и тог комерцијалног набављања услуге лансирања сателита. Фреквенција за сателит, како то функционише? Да ли ћемо и ми да комуницирамо са сателитом или ћемо ће само онда шаље податке на Земљу. То је један врло битан аспект, тај едукативни.

Друга ствар, тај сателит ће носити једну малу камеру за посматрање Сунца. Ми хоћемо да посматрамо Сунце у рендгенском домену, због тога што кроз нека наша истраживања закључили смо да је то један део у којем нема довољно података о нашем Сунцу. Зашто? Пре свега, на Земљи када посматрате Сунце рендгенско зрачење са Сунца не долази до Земље јер га атмосфера у потпуности блокира, што је велика срећа за нас. Вероватно не бисмо овде седели и причали. Када изађете изван атмосфере у орбиту око Земље онда можете да посматрате рендгенско зрачиње са Сунца.

Нема пуно података, због чега на том пољу могу да се остваре неки лепи научни резултати. Поред тога, постојаће једна мала камера на сателиту која је више у промотивном едукативне сврхе, која би требала да направи снимке наше земље из сателита. Опет, зашто је то битно? Данас свакако постоје снимци у већој резолуцији од Гугла или са разних других сателитских мисија. Ти снимци никада нису доступни на ваш захтев. У овом тренутку ако хоћу да видим снимак, не могу већ зависи када вам они пошаљу или зависи од тога колико платите. Ми ћемо имати наше снимке у мањој резолуцији, али о0пет помоћу тога ћемо моћи да савладамо боље ту технологију примања снимака са сателита.

Где ће бити прављен тај сателит и ко је тим који ће радити на њему?

– Сателит треба да буде направљен пре свега овде у Србији. Ми ћемо неке делове, неке компоненте купити. Није баш циљ у првој мисији, то се никада ни не препоручује, да се у првој мисији све прави од нуле. Али он треба да буде барем састављен овде у потпуности и тестиран у Србији и онда да се нађе лансирање.

Одакле може да буде лансиран?

– Па може бити лансиран из неколико различитих земаља. Има и Европа своје лансирне могућности у Француској, има Америка, Кина, Русија, Индија, Јапан. То су по принципу најбоље понуде. Наша је да га ми направимо, тестирамо, проверимо, будемо сигурни да то ради овде на земљи, па тек онда да га лансирамо и да чекамо податке и рад са тим сателитом. 

Први српски сателит требало би да буде лансиран крајем следеће године или почетком 2026. године.