Мисија „Чандрајан 3“ открила огромне температурне варијације Месечевог тла

Користећи уграђену сонду ChaSTE (Chandra's Surface Thermophisical Experiment), лендер „Викрам“ са индијске мисије „Чандрајан 3“,  проучавао је варијације температуре на површини Месечевог тла и на дубини од осам центиметара.

Мерења су вршена током лунарног дана, када сунчева светлост допире до места на које је лендер слетео. Током лунарних ноћи температуре су много ниже. 

Сонда мери температуру горњег слоја Месечевог тла око Јужног пола. Опремљена је механизмом контролисаног продирања која може да достигне дубину до 10 центиметара испод површине и са 10 појединачних температурних сензора, саопштио је ИСРО.

Индијска организација за истраживање свемира објавила је на свом званичном профилу на Твитеру графикон који илуструје температурне варијације површине Месеца на површини и на различитим дубинама, које су измерене током продирања сонде. Ово су први подаци о температури за јужни пол Месеца, а у току је детаљна анализа података, додају из ИСРО-а.

Говорећи о графичкој илустрацији, научник ИСРО-а др Дарукеша наводи да су претпостављали да ће температуре бити негде око 20 до 30 степени Целзијуса на површини. „Али је 70 степени Целзијуса. Ово је знатно више од онога што смо очекивали.”

„Када меримо температуру два до три центиметра унутар тла на Земљи, једва да видимо варијацију од два до три степена Целзијуса, док су на Месецу варијације око 50 степени Целзијуса. Ово је нешто занимљиво.” Температура пада на минус 10 степени Целзијуса испод површине Месеца, истиче Дарукеша.

Насин лунарни радиометар „Дивајнер“ који се налази на Lunar Reconnaissance орбитеру мапира температуру Месеца од 2009. године. Према овим подацима дневне температуре у близини екватора Месеца достижу 120 степени Целзијуса, док се ноћне спуштају до минус 130 степени Целзијуса. Месечеви полови су још хладнији.

Насина опрема је на дну Месечевог кратера измерила температуру од минус 250 степени Целзијуса, што је најнижа температура измерена било где у Сунчевом систему. Слични екстремно хладни региони пронађени су на дну неколико трајно засењених кратера на јужном полу Месеца и измерена је током зимских ноћи, напомиње Наса.

Нови играчи у истраживању свемира

Гостујући у Јутарњем програму, Слободан Бубњевић, физичар и новинар, напомиње да улазимо у једну нову еру у истраживању свемира у којој нећемо гледати само преносе из Сједињених Држава или из Руске Федерације, на које смо навикли од Хладног рата до данас. Јавност је најпре била зачуђена када је Кина лансирала свој веома успешан свемирски програм, а сада се у игру укључила и Индија.

„Индија је заинтересована за слетање на Месец и пуно је ствари урађено. Заправо, реч је о трећем покушају 'Чандрајан' мисије. Дакле, два пута у оквиру ове тројке су покушавали да слете, али кад се све заједно погледа, тек из трећег покушаја је практично индијски брод успео да слети на јужни пол Месеца, на који је руска 'Луна 25' неуспешно покушала да слети неколико дана раније“, додаје Бубњевић.

Како објашњава гост Јутарњег програма, када свемирска летелица треба да слети на неко небеско тело, најједноставније је осмислити путању и решити техничке проблеме при слетању на екватор. Али слетање на полове захтева много сложенији поступак.

Јужни пол Месеца је занимљив за истраживање јер је откривено да се ту налази велика количина воде у замрзнутом стању. Вода на небеским телима, истиче Бубњевић, људе посебно занима.

„Идеја која дуго постоји је да се просто вода која је на Месецу користи за производњу ракетног горива, као што је водоник. Притом вам треба вода да би људи могли у некој тамо станици да опстану и за производњу кисеоника и генерално за коришћење. Тако да је онда питање постојања воде кључно и за Марс, али пре свега за Месец“, додаје саговорник Бојане Марковић.

Оно што је за научнике додатно интригантно је то да та вода на Месецу дуго залеђена и да можда у том леду постоје трагови из ране фазе живота соларног система, а мисија „Чандрајан 3“ ће сакупити те узорке.

Припрема база на Месецу

„Многе ствари указују на то да ћемо ми можда и за нашег живота већ видети много амбициозније подухвате од онога што је данас Међународна свемирска станица где људи континуирано бораве. Мени се чини да насупрот овим националним мисијама, последњих година смо видели развој приватног предузетништва у свемиру, велики број врло богатих људи је покренуо неке своје, пре свега туристичке програме. Та врста интересовања приватника наговештава да ће свемир све више бити посећиван, а самим тим кад се то догађа, ви просто, да бисте учинили то довољно ефикасно, морате некакве базе да изградите“, сматра Бубњевић.

Доста се говори о тиме да ће Американци направити једну станицу која ће бити негде на пола пута између Земље и Месеца. Она би требало да буде међустаница на путу ка Месецу на који Американци намеравају поново да пошаљу људе.

„Заправо Индија већ дуго, практично од половине 20. века има врло респектабилну науку. Када говоримо о природним наукама, велики број нобеловаца је из Индије. С друге стране, они су развили респектабилан ракетни програм, ова сама сонда која је на самој површини Месеца добила име Викрам по пиониру њихових истраживања у овој области. Дакле, то је једна земља која није од скора у свему томе. Индија је сада само успела да на неки начин материјализује то присуство њихових научника, истраживача и инжењера са пословима који се односе на истраживање свемира“, закључује Слободан Бубњевић.