Осим истраживања, научници су принуђени и да маркетиншки размишљају

Од идеје до реализације пројекта пут је дуг. Већ на старту пред истраживачима се као могућа препрека појављује начин на који ће да представе своју идеју.

„Научна комуникација је основ тога на који начин ћете ви ту своју идеју, тај свој пројекат, да изложите како стручној, тако и осталој јавности. Само 50 процената је генијалност ваше идеје, чак 30 до 40 посто је ваша научна комуникација, колико ви знате да искомуницирате тај пројекат. Нажалост, то се све не учи на факултетима, нити на докторатима и онда се све своди на неку импровизацију. Онда је то јако важан аспект и још увек, рекао бих ,недовољно истражен аспект научног рада“, наводи др Дарко Доневски.

Управо због тога, астрофизичар и научни новинар др Дарко Доневски, знања која су резултат његових бројних сарадњи са великим научним колаборацијама, преноси својим колегама на курсевима и предавањима.

„Ја сам члан једне велике научне колаборације Европске свемирске агенције. Та колаборација има преко хиљаду научника и инжињера и сад можете да замислите колика је ту количина идеја, недовољне комуникације тих људи. Его наравно ту ради, све је то један микс. Најважнији део иновативних техника комуникације јесте осећај за потребе каријере, рецимо другог члана тима. Често се дешава да међународни велики тимови су састављени од људи који долазе из различитих култура, различитих миљеа. Ми управо морамо да се прилагодимо управо начину на који ми сви доносимо одређене културне разлике у тај тим. Дакле, не можемо да се поставимо да ми функционишемо као један затворен систем који не прихвата те разлике“, истиче Доневски.

Поред комуникације унутар научних кругова јако је битно и да се из њих некад иступи, а да се теме, пројекти и сазнања из области науке приближе широј јавности.

„Старије генерације научника нису учене, нити су сматрале да морају да искомуницирају своју науку ка неком тржишту или ка публици. У данашње време када је новац јако тешко наћи за истраживање то је неминовност, да ви објасните пореским обвезницима, за шта ви користите тај новац. Много научника врхунских, просто не види како да се побољша конекција између онога што они кажу и начин на који ће рецимо, медији да интерпретирају то. Доста људи лепо искомуницирају нешто, али онда различити новински чланци на исти интервју дају потпуна различите наслове“, напомиње астрофизичар.

Индивидуално знање је основ, али од научника се захтева и да буду тимски играчи. Спона између те две релације јесте научна комуникација, за коју наш саговорник тврди да је вештина као и свака друга, достижна искључиво вежбом.