Вирална „Победна песма“ – пророчка визија владике Николаја Велимировића коју је чуо цео хришћански свет
Међу виралним српским песмама последњих година се на друштвеним мрежама у Србији али и целом свету појавила и „Победна песма“. Говори о Другом Христовом доласку, а песму је пре сто година написао владика Николај Велимировић. До данас ју је због моћног извођења чуо сваки део хришћанског света.
Ишчезавају земља и вода, рађа се ново небо, а Господ суди – на тај начин Свети владика Николај Велимировић у Победној песми, написаној пре једног века, описује Други долазак Христов са војском анђела.
Век касније, Победну песму пева цео хришћански свет. Најпознатије је извођење Мешовитог хора Храма Светог Саве.
„Ми ову композицију изводимо на концертима за туристе, који не разумеју ни једну једину реч. Међутим, после Победне песме публика се одобровољава. Публика после Победне песме излази насмејана“, каже Катарина Станковић, диригент Мешовитих хорова Храма Светог Саве.
„Пророчка визија Светог владике Николаја“
Протођакон Младен Ковачевић тврди да је Победна песма пророчка визија владике Николаја.
„Има снажну библијску подлогу. Дакле, препуна је библијских слика које је владика Николај веома вешто прилагодио српском језику, језику обичног народа“, објашњава протођакон у Храму Светог Саве.
Сабрани прегледи Победне песме на друштевним мрежама се броје у милионима. Највише их је на Инстаграму, Тик-току... Користи се као музичка тема за објаве које описују духовну, снажну и моћну тематику.
Протођакон Младен Ковачевић подсећа да је владика Николај, вероватно, један од најпризнатијих српских богослова те да су његова дела, мисионарска писма и песме превођене на многе језике.
„Много тога (Светог Николаја) је преведено на руски језик. Међутим, ова песма је постала вирална и преведена је кроз те кратке форме, кроз рилсе и кратка прилагођавања, дакле, на тридесетак сигурно језика“, каже протођакон Ковачевић.
Истиче да је имао прилику да чује Победну песму на шпанском и португалском језику, као и више обрада на руском језику.
Како „небо тутњи и хучи“ у обради Хора Храма Светог Саве
Драматургија извођења Хора Храма Светог Саве допринела је популарности аранжмана који је осмислио Ђорђе Станковић.
Снажани ударци у хорске клупе у акустичној Крипти Храма Светог Саве доприносе утиску да „земља и небо тутње и хуче“.
Певање започне дечији хор, а аранжман композиције се потом надграђује, каже диригент Милена Антовић.
„Лупање ногом и све ово што смо до сад урадили са овом композицијом настало је инспирисано радом са нашим ансамблима“, каже диригент Дечијег хора „Растко“.
Појашњава да најмлађи чланови можда и нису свесни да певају о Страшном суду.
„С обзиром да деца у Дечијем хору 'Растко' дуго остају чланови ансамбла, касније прелазе у омладински хор и у мешовити, временом они схвате тематику“, каже Милена Антовић.
Диригент Мешовитог хора Храма Светог Саве Катарина Станковић каже да су у хору деца од четири и пет година до оних који славе деценије у хору.
„Углавном, то је једна заједница која дише заједно, која функционише заједно, која се Богу моли заједно“, наводи Станковићева.
У регистру СОКОЈ-а под именом владике Николаја је 527 песама.
Могућности друштвених мрежа допринеле су да се 100 година старе песме чују свуда на свету.
Вишемилионски прегледи са снимака на интернету праћени су и коментарима са свих страна света у неочекваном мисионарском животу песме Светог Николаја Жичког и Охридског.
Коментари