Нови албум Ненада Василића “Non-Artificial“ – важност стварног људског контакта и музике која настаје из тог тренутка

Василић, Нишлија који више од три деценије живи и ствара у Бечу, истиче да је назив албума симболичан и да представља својеврсни одговор на савремене трендове у музици.

„Пре свега, било ми је важно да се осврнем на време у коме живимо, где се вештачкој интелигенцији даје огроман значај и где је она данас присутна чак и у музичком стваралаштву. С једне стране, то ми делује помало апсурдно, а са друге можда јесте неки нови креативни алат који тек треба да разумемо", рекао је он.

Албум је сниман без вештачке интелигенције и носи људску емоцију, интуицију и непредвидивост.

„Оно што сам желео да кажем називом ‘Non-Artificial’ јесте да смо овај албум снимили на један ‘олд скул’ начин – онако како су се албуми снимали деценијама уназад. Све је одсвирано кроз стварну људску интеракцију, реаговање у реалном времену, кроз заједничку свирку без доснимавања, без поправки и без икакве употребе вештачке интелигенције. Та врста спонтане интеракције је нешто што је, по мом мишљењу, и даље немогуће потпуно пренети или репродуковати вештачком интелигенцијом, јер у себи носи људску емоцију, интуицију и непредвидивост. Зато се албум и зове ‘Non-Artificial’ – као подсећање на важност стварног људског контакта и музике која настаје из тог тренутка“, рекао је Василић.

По први пут, Василић је албум снимао са музичарима млађе генерације – сином Вуком Василићем на пиколо басу, Самом Худетом на клавиру и „Fender Rhodes“-у и Пеђом Милутиновићем на бубњевима.

„Цео живот сам свирао са старијим и веома искусним музичарима, као и са људима моје генерације и сензибилитета. Са друге стране, млађи музичари у бенд доносе нову енергију, свежину и другачији поглед на музику. Њихов приступ често није нужно мој први, али ми је било важно да им оставим простор за иницијативу и да управо кроз ту размену настане нешто ново“, навео је Василић.

Истиче да му сарадња са сином има посебан значај.

„Њему нисам морао много да објашњавам како желим да музика звучи, јер од самог почетка његовог бављења музиком стално размењујемо идеје, слушамо заједно музику и развијамо сличан музички сензибилитет. Зато ми је било важно да управо он свира пиколо бас на овом албуму – не само због самог инструмента, већ зато што је потпуно разумео мој приступ музици, готово инстинктивно, а и генетски“, додао је Василић.

Албумом “Non-Artificial“ Василић обележава 25 година стваралачког рада. Каже да се током тог периода много тога променило, али да је однос према музици остао исти.

„И даље сам исти човек који је и пре 25 или 30 година правио албуме и покушавао кроз музику да каже нешто искрено и лично. Важно ми је да албуми имају контакт са временом у коме настају и са људима који их слушају. Никада ме није занимала музика као неко изоловано џез искуство без додира са публиком и стварним животом“, истакао је Василић.

Албум отвара композиција “Seven Riff“, а затвара “Seven Drops“, што је и назив Василићевог албума из 2012. године.

„Седмица у себи има неку посебну енергију и природан ток који ме и даље инспирише. Тај број је временом постао нека врста мог заштитног знака и нешто што се на различите начине провлачи кроз моје албуме и музику коју радим“, објаснио је Василић.

Посебно место на албуму заузима композиција “Nostalgia“, за коју каже да носи снажну и дубоку емоцију.

„Носталгија ми је увек деловала као веома субјективна и помало необјашњива емоција. То је нека сета и меланхолија коју сви носимо у себи на различите начине. Када сам завршио ову композицију, једноставно сам имао осећај да управо тако звучи — носталгично, ако носталгија уопште може да има свој звук и своју боју“, навео је Василић.

Међу композицијама се издваја и „Medna“, џез балада у ритму од седам осмина, коју Василић описује као један од најбољих пресека свог музичког израза.

„Мислим да доста говори о тој мојој сталној потреби да повежем џез и музику западног света са нашим јужним, балканским сензибилитетом. Имам осећај да се управо кроз такве баладе у седам осмина и кроз једноставне музичке форме та веза можда најдубље осећа“, истакао је Василић.

Тренутно наступа широм Европе, промовишући нови албум који је већ привукао пажњу музичке јавности.

„Последњих петнаестак година људи су ме углавном повезивали са звуком хармонике и саксофона, без бубња. Овде је ситуација другачија – ‘Fender Rhodes’, клавир, пиколо бас и бубањ донели су неку нову енергију и другачију атмосферу“, закључио је Василић.