„Tokio Live“ – 100 минута музичке историје Ингвија Малмстена

Хендрикс, Џими Пејџ, Ричи Блекмор, Џо Сатријани, Стив Веј, сви су, мање-више, утицали на Ингвија Малмстена, међу обожаваоцима познатог као „човек, мит, легенда“. Некада један од најбржих, данас један од најцењенијих. Поводом 40 година каријере свирао је у Београду у оквиру светске турнеје коју прати албум објављен у априлу ове године – “Tokio Live“.

Албум Tokio Live је 100 минута Малмстенове каријере. Снимљен је наменски, поводом јубилеја. Снимљен је, како сам Ингви Малмстен каже у интервјуу за лондонски портал Антихерој – без притиска и тензије.

„Током година сам научио да је најважниије да заборавите на то да снимате концерт. Морате да потиснете то осећање, да се опустите иако је тешко игорисати 15 камера које вам се уносе у лице. моје решење је било да одредим да ћу снимити концерте и у Токију и у Осаки и да ћу одабрати бољи. Одмах сам знао да је Токио пун погодак“, каже Ингви Малмстен.

Од почетка осамдесетих до данас Ингви Малмстен има статус најутицајнијег неокласичног метал гитаристе. Пре свега захваљујући невероватној брзини којом свира. У технику је инкорпорирао стилове класике и барока. Ингви Малмстен истиче да су велики аутори попут Баха, Вивалдија, Моцарта, пре свега били импровизатори. У суштини његове музике такође је импровизација.

„Ја импровизујем све. Буквално све – сва сола, прелазе, чак и редослед песама на конерту. Ништа није испланирано, тачније све је спонтано. Импровизација ми помаже да уобличим оно што не могу да контролишем. Из импровизације настаје композиција, а сцена је место где све добија смисао“, додаје Малмстен.

Импровизација је за њега и стил и техника. Чини се да су дисторзија, светлосни ефекти и читав зид изграђен од наслаганих појачала такодје његов заштитни знак на наступима.

Чак и повремени негативни коментари о томе да му је понестало инспирације и да се понавља, не умањују важност чињенице да је подједнако поштован и на истоку и на западу. И у Москви и у Лондону. И у Београду.