Ен Карсон добитница Нобелове награде за књижевност
Канадска песникиња и есејисткиња Ен Карсон добитница је Нобелове награде за књижевност за 2026. годину, саопштила је Шведска краљевска академија. На прес конференцији поводом проглашења награде речено је да је признање канадској књижевници припало „због њеног смелог и инвентивног рада који је, у разиграном дијалогу са класичном традицијом, створио нове облике за савремену књижевност".
У њеним делима антички митови и књижевност често добијају савремено тумачење, а препознатљиви књижевни опус спаја поезију, прозу, есеј и античку књижевну традицију.
Једно од њених најпознатијих дела, „Аутобиографија Црвеног“, из 1998. године, полази од мита о Гериону и Хераклу и претвара га у савремену причу у стиху.
У „Лепоти мужа“ Карсон спаја поезију и прозу како би говорила о љубави, прељуби и распаду брачне везе.
Њена дела карактерише спајање различитих књижевних форми, а једна је од најцењенијих преводилаца античких аутора, посебно грчких песника, чиме је класичну књижевност повезивала са савременим књижевним изразом.
Ен Карсон рођена је 1950. године у Торонту у Канади. Још током средње школе наставник латинског понудио јој је да је после часова учи старогрчки, а то интересовање одредиће њен каснији књижевни пут.
Студирала је класику на Универзитету у Торонту, где је стекла диплому, магистрирала и докторирала. Током каријере предавала је на више универзитета у Канади и Сједињеним Државама, укључујући универзитете Мекгил и Мичиген.
Међу фаворитима који су спомињани као могући добитници Нобелове награде за књижевност били су и кинеска књижевница Цан Сјуе, јапански писац Харуки Мураками, канадска књижевница Маргарет Атвуд, амерички писац Томас Пинчон, аустралијска књижевница Алексис Рајт и нигеријска списатељица Чимаманда Нгози Адичи.
Признања пре Нобелове награде
Ен Карсон је током каријере добила бројна књижевна признања. Међу њима су Грифинова награда за поезију, награда Т. С. Елиота, Лананова књижевна награда и Макартурова стипендија, позната и као „генијални грант“. Добила је и стипендије Гугенхајмове фондације и Америчке академије у Берлину.
Њен рад је током година привукао пажњу не само читалаца поезије већ и академске и књижевне јавности. Критичари су посебно истицали њену ученост, познавање класичне књижевности и спремност да преиспитује границе између поезије, прозе, есеја и превода.
Историјат Нобелове награде за књижевност
Нобелова награда за књижевност установљена је тестаментом шведског индустријалца и проналазача Алфреда Нобела из 1895. године, а први пут је додељена 1901. године. Нобел је предвидео да признање припадне аутору који је створио „најистакнутије дело у идеалном правцу“.
О добитнику одлучује Шведска академија, која ту улогу има од самог почетка доделе награде.
Предлоге за кандидате могу да подносе чланови академија и сродних институција, професори књижевности и лингвистике, претходни добитници Нобелове награде за књижевност и представници књижевних организација, а самостално кандидовање није могуће.
Награда се не додељује нужно за једну књигу, већ за целокупан књижевни опус аутора. Од 1901. до 2025. године додељено је 118 Нобелових награда за књижевност, које су припале 122 лауреата. Награда није додељена у седам наврата, углавном током Првог и Другог светског рата.
Међу познатим добитницима су Рабиндранат Тагор, Томас Ман, Ернест Хемингвеј, Албер Ками, Габријел Гарсија Маркес, Тони Морисон и Боб Дилан.
Награда се традиционално уручује 10. децембра, на годишњицу смрти Алфреда Нобела, а уз медаљу и диплому лауреат добија и новчани део награде.
