После скоро миленијума таписерија из Бајеа изложена у Британији

Таписерија из Бајеа изложена је у Британском музеју од 10. септембра ове до 11. јула 2027. године. То је први пут да се нашла на тлу Енглеске за 950 година. Карте за све термине за посету овом ремек-делу романике ове године су плануле. Нова транша карата за период од јануара до марта 2027. године биће пуштена у продају 21. октобра. На њих у виртуалном реду већ чека око осамдесет хиљада људи. Последња шанса да се купи карта отвара се у јануару када ће у продају бити пуштени термини од априла до јула.

Таква јагма за улазницама није забележена још од 19. века када је лорд Елгин са акропољског Партенона скинуо фриз, а скулптуре донео у Британски музеј где се налазе и данас.

Таписерија из катедрале у Бајеу на нормандијској обали, дуга је скоро 70, а широка око пола метра.

Приказује Битку код Хејстингса и догађаје, који су јој претходили.

Претпоставља се да је оригинално приказивала и догађаје после историјске битке све до крунисања Вилијама Освајача, али да је тих седам метара веза заувек изгубљено.

Окршај норманских викинга Вилијама Освајача и англосаксонских трупа краља Харолда Другог 1066. године код градића Хејстингса у источном Сасексу преломан је тренутак у историји Британских острва, али и енглеског језика.

Победа Вилијама Освајача доводи до владавине Нормана, викинга, који су освајањем Нормандије постепено усвојили француску културу и језик.

Њиховом доминацијом над англосаксонском Британијом почиње да се мења све – од архитектуре, до исхране и језика, који се неповратно модификују под француским утицајем.

Зато таписерија Баје, која је највероватније завршена десетак година после Битке код Хејстингса, представља јединствену историјску грађу, јер су догађаји, које приказује, били у свежем сећању аутора.

Порекло

У Француској је вековима било уврежено мишљење да је таписерију наручила супруга Вилијама Освајача, краљица Матилда.

Зато је таписерија из Бајеа била у Француској позната и под називом Таписерија краљице Матилде.

Француски револуционари су 1804. године имали прилике да гледају истоимени водвиљ, чији се заплет заснивао на премиси да су таписерију везле краљица Матилда и њене дворске даме, молећи се са безбедан повратак Вилијама Освајача у Нормандију.

Међутим, модерна историографија сматра да је таписерију наручио полубрат Вилијама Освајача, Одо, који је био бискуп Бајеа, а после освајања Енглеске, ерл од Кента и регент над целом освојеном територијом када би Вилијам, као војвода од Нормандије, био код куће.

Таписерија, иначе вез вуном на белом платну, оригинално је пронађена у катедрали у Бајеу, коју је изградио бискуп Одо, а претпоставља се да је била наручена за освећење саме грађевине 1077. године.

Анализа натписа на латинском језику и техника бојења вуне указују да је таписерија англосаксонског, а не норманског порекла.

На основу личности, које су приказане на таписерији, већина историчара сматра да је вез настао у Кантерберију, мада постоје разлике у мишљењима ко је и зашто био на челу тог пројекта.

Историја

Таписерија Баје први пут се појављује у историјским документима четири века пошто је настала – 1476. године у инвентару катедрале у Бајеу.

Век касније неким чудом преживљава пљачку и паљевину Бајеа од стране протестантских хугенота, који су је највероватније заобишли, јер није представљала религијски, већ секуларни запис.

Енглези, који живе у Француској, почињу да бивају свесни њеног постојања половином 18. века када се појављују и први написи о Таписерији из Бајеа.

Током Француске грађанске револуције, замало је постала цирада на војном конвоју.

Спасао ју је локални адвокат, који ју је чувао кроз бурне револуционарне године.

Васкрсла је 1803. године када је изложена у Музеју Наполеона у Паризу као део пропаганде у оквиру планова великог француског војсковође да освоји Британију.

Смештена је у јавну библиотеку у Бајеу када је Наполеон одустао од инвазије.

Привремено је измештена на безбедно место током француско-пруског рата 1870. године када су се Пруси приближили Нормандији.

Најзад, Хајнрих Химлер желео је да је пребаци у Берлин сматрајући је „важном за славну и културом богату немачку историју“.

За време нацистичке окупације Француске, таписерија је била пребачена у Лувр.

Године 1941. нацисти су скинули делове са позадине Таписерије како би проучили „древно наслеђе“.

Ти фрагменти откривени су у Немачкој 2023. године и враћени на саму таписерију пре само пар месеци.

Повратак у Енглеску

Француски председник Емануел Макрон је 2018. године најавио план да се таписерија позајми Британији.

Требало је да буде изложена још пре четири године, али су, због пандемије и рестаурације, ти планови одложени.

Током посете Уједињеном Краљевству прошле године, председник Макрон најавио је изложбу за 2026. годину.

Та вест дочекана је на нож у делу француског културног миљеа.

Француски историчар уметности Дидије Рикнер покренуо је петицију противљења измештању Таписерије, коју је за само пар недеља потписало четрдесетак хиљада људи.

У децембру прошле године британска влада саопштила је да је осигурала Таписерију на осам стотина милиона фунти.

Британски музеј постао је спреман да угости ово ремек-дело норманске романике тек пошто је за њено смештање и одржавање обезбедио спонзорство од пет милиона фунти од америчког милијардера белоруског порекла Игора Тулчинског.

Таписерија Баје је у Британски музеј стигла још 10. јула од када трају припреме за њено излагање.

Први су је видели краљ Чарлс и краљица Камила 2. септембра у пратњи брачних парова Барнам и Макрон током посете француског председника Лондону.

Заузврат, Британски музеј позајмио је Француској неколико експоната, међу којима је и изузетно значајан скуп експоната са англосаксонског гроба из шестог или седмог века са локалитета Сатон Хо у источној Енглеској.

Ископавање тог локалитета приказано је у филму Коп у којем улогу аматера археолога Базила Брауна игра Рејф Фајнс, а власницу имања, која је финансирала ископавања током тридесетих година прошлог века, тумачи Кери Малиган.

Позајмице из Британског музеја биће изложене у музејима Нормандије.