Од балске дворане до бојишта: „Рат и мир“ премијерно изведен у хотелу на обронцима Алпа

Хотел је овде равноправан члан ансамбла. Саграђен је пре века и по заједно са пругом кроз Алпе, тако се сада и зове, Хотел Јужне пруге.

Док се не нађе храбар инвеститор, он је бина за театар као спектакл – овог пута за најамбициознију продукцију Летњег фестивала Рајхенау.

Четири тома романа срезана су на три сата у којима мир постаје рат, а литература улази у симбиозу са декадентним шармом локације.

Колико се данас у Европи Толстоју замера што је Рус.

„Мислим да на свету не постоји аутор који је већи пацифиста од Толстоја. Он је резолутно одбијао рат и насиље. Није био националиста, нити славио било коју политичку моћ. Ауторов став о рату изговара његов алтер его Андреј Болконски: 'Рат је најстрашније што постоји'. Толстој је у младости био ратни извештач са Кавказа, он је знао из прве руке шта рат ради са људима. Суштина политичке моћи није моћ за рат. Они који желе мир, љубав и респект имају у Толстоју савезника“, истиче редитељ Филип Хаус.

Игра се у целој кући. За епилог се из балске сале трчи у трпезарију на другом спрату. Ту позоришни Кутузов доноси одлуку да после Бородина запали Москву и увуче Наполеона у замку.

Ту се расплиће судбина главних ликова – Андреј умире, Наташа и Пјер остају заједно, рат поново постаје мир.

„Наташа има особину која данашњим генерацијама недостаје. Одрастање не значи да све мора да се направи без грешке. Наташа греши, али зна да се носи с тиме. Све ударе судбине, све погрешне потезе, Наташа интегрише у свој живот и са њима иде даље. То је знак емоционалне зрелости. Онај ко прихвата властите грешке, никада не постаје жртва“, сматра глумица Јохана Махафи која тумачи лик Наташе Ростове.

„Пјер је велико дете. Он је наиван и неспретан, учи споро. Истовремено способан да иза друштвених конвенција препозна људску душу. Зато је несрећан кад људи лажу, бесан кад то схвати, депресиван што све разуме касно. Он повремено губи веру у људе, али налази мир кад схвати шта је смисао живота. А то су мале ствари: Јести кад си гладан, спавати кад си уморан, волети кад волиш“, каже глумац Ноа Саведра, тумач улоге Пјера Безухова.

У овом здању срећу се романтика и политичка историја да би створили природну бину за Толстојев Рат и мир”. Естетски, ова представа прича о госпоштини једног друштва давно потонулог у времену.

Формално, то је манифест позоришне уметности која тражи од политике да буде остављена на миру.