Обнова царске лавре: Манастиру Студеница 11,7 милиона динара, највећа инвестиција у последњих 40 година

Министар културе Никола Селаковић потписао је са замеником игумана манастира Студеница, оцем Силуаном, три уговора укупне вредности 11,7 милиона динара, чиме су се стекли услови за почетак свеобухватних радова у једном од најзначајнијих духовних и културних центара Србије.

Реч је о највећој инвестицији у манастирски комплекс након његове велике обнове пре 40 година, када је ова светиња обележавала осам векова постојања.

„Мајка српских цркава, Света царска лавра студеничка, задужбина Светог Симеона Мироточивог који је објединио и ослободио српске средњовековне земље и који је родоначелник светородне династије Немањића, данас је место где смо дошли да се поклонимо моштима наших светих, али и да потпишемо уговор којим се стичу услови да се започне потпуна реконструкција старог конака из 1912. године“, изјавио је Селаковић приликом посете манастиру.

Он је додао да је пред Министарством културе веома значајан задатак да, у договору са државним руководством, покуша да обезбеди додатна средства за овај сложен и одговоран пројекат.

Значај „првог међу манастирима"

Манастир Студеница, задужбина великог жупана Стефана Немање подигнута крајем 12. века, представља камен темељац српске духовности, државности и културе. Због изузетне архитектуре, која представља јединствен спој романичког и византијског стила познатог као Рашка школа, и непроцењивих фресака из 13. и 14. века, манастир је 1986. године уврштен на Унескову листу светске културне баштине.

У манастирској цркви почивају мошти оснивача, Светог Симеона Мироточивог, његове супруге Свете Анастасије и њиховог сина, првог српског краља Стефана Првовенчаног, потоњег Светог Симеона.

Наглашавајући посебан статус ове светиње, министар Селаковић је истакао да Студеница заслужује другачији приступ и бригу државе.

„Манастир Студеница није тек један у низу манастира, већ је први међу манастирима српским. Зато је игуман студенички увек заузимао прво почасно место још у далеком српском средњем веку. Из тог разлога он заслужује потпуно различиту и другачију бригу“, поручио је Селаковић, додајући да је Студеница „важна колико и Хиландар, ако не и мало важнија зато што је Студеница 'родила' Хиландар и зато се с правом назива мајком српских цркава“.

Реконструкција конака и откривање прошлости

Највећи део одобрених средстава, како је наведено, биће усмерен на потпуну реконструкцију великог манастирског конака, здања које датира из 1912. године. Овај објекат је од кључног значаја за живот и функционисање манастирског братства, а његова обнова представља захтеван конзерваторски и грађевински подухват.

Друга два уговора односе се на наставак археолошких истраживања. Средства ће омогућити спроводјење антрополошких анализа и идентификацију костију и земних остатака који су пронађени током ранијих ископавања унутар комплекса. Ова истраживања могла би да пруже нове, драгоцене увиде у живот манастира кроз векове, али и да открију више о личностима које су биле сахрањене унутар манастирских зидина.

Улагање у Студеницу део је ширег тренда повећаног државног финансирања обнове кључних споменика културе. Последњих година издвајају се значајна средства за обнову манастира Хиландар на Светој Гори, тешко оштећеног у пожару 2004. године, као и за свеобухватну обнову манастирског комплекса Манасија, задужбине деспота Стефана Лазаревића. Ови пројекти, заједно са новим улагањем у Студеницу, потврђују стратешко опредељење државе да сачува и обнови највредније бисере своје културне и духовне баштине.