Од полемике до класика – пола века „Гробнице за Бориса Давидовича“, књиге која је обележила српску књижевност

У Амфитеатру Народне библиотеке Србије одржана је трибина и отворена изложба посвећена великом писцу Данилу Кишу поводом 50 година од објављивања његовог романа „Гробница за Бориса Давидовича“

Документарност и преиспитивање истине део су књижевног поступка који ће Гробницу за Бориса Давидовича учинити једном од најважнијих књига објављених на српском језику у другој половини 20. века, али и поводом за највећу полемику српске послератне књижевности.

„Осим што је био невероватно талентован и добар писац, он је и као, је ли, што кажу, први дипломац катедре за светску књижевност Универзитета у Београду, и неко ко је био изузетно образован и ко је владао и теоретским моделима, могао да тако и кроз Час анатомије да ту своју, да тако кажем, поетику, јер он је волео тај израз, да је и теоретски одбрани“, истиче писац и преводилац Мухарем Баздуљ.

Писао ју је из усамљености и немогућности да са левичарски оријентисаним студентима француског универзитета разговара о терору стаљинистичког режима. Прича о логору померена је са холокауста на социјалистичке вредности. Током пет деценија кључеви читања били су разни, не утичући на њен значај.

„Та књига, најпре она, а онда и целокупни Кишов опус, у ствари је нешто што представља једну врсту врха српске књижевности у периоду у којем је он стварао“, наводи књижевни критичар Михајло Пантић.

Изложбу потписује Олга Красић Марјановић.