Љубав као покретач света: изложба у Аустријској националној библиотеци спаја митологију и књижевност
У барокној сали Аустријске националне библиотеке отворена је изложба посвећена љубави као емоцији која покреће свет. Поставка се креће кроз богатство светске књижевнсти, спајајући у дизајну познате фигуре из фикције и живота.
У грчкој митологији је Ерос био озбиљан бог, кога је породио директно Космос у првој гарнитури стварања света, са божанствима Земље, Хаоса и Ноћи.
Кад су га преузели Римљани, Ерос је постао Амор, па Купидо, син Венере и Марса. Други су расли, Ерос се смањивао и свеједно остао владалац света, не само у књижевности. Amor vincit omnia, констатовао је Вергилије пре два миленијума, љубав све побеђује.
„Љубав је одувек била повезана са другим снажним емоцијама као што су мржња, љубомора, или завист. Такви компликовани осећаји срећу се у културној историји увек у сличним констелацијама. На све то, љубав је увек била социјално интегрисана и друштвено контролисана, више прича о браку, потомству и наслеђивању, него о универзалној емоцији“, напомиње Бернхард Фец, директор Музеја књижевности.
Разне су љубави, али једна увек привлачи пажњу савременика више од других: романтична љубав. Ша би били књижевност, сликараство или филм без романтичне љубави, која уз то мора да буде трагична да би била примећена. Срећне љубави су уметности досадне, то најбоље зна Холивуд.
„Било је једноставно пронаћи трагичне љубави. Класичан пример су Ромео и Јулија. Или Данте, који је своју недостижну Беатриче претворио у књижевну фигуру. Има и истинитих прича, као она о Абелару и Елоизи, филозофу који се заљубио у ученицу. Елоиза је затруднела, Абелар кастриран; онда су писали љубавна писма, на крају и сахрањени заједно. То се рачуна у срећан крај“, наводи Катарина Каска, директорка Збирке старих рукописа.
„Романтична љубав је проналазак с краја 18. века. У тадашњој литаратури све је пуно врелине, сви пате и говоре о срцу. Када Гете пише писмо пријатељу, шаље пољупце и загрљаје, што је био стил времена, не аутоматски пример геј-љубави. Антика такође познаје романтичну љубав, али обично у контексту као рат или самоубиство“, додаје Фец.
Поред оног љубавног, у историју је ушао још један Вергилијев цитат, Labor vincit omnia – Рад све побеђује. Нико међутим није оставио цитат Bellum vincit omnia – Рат све побеђује, а то се управо догађа. Имерзивне изложбе о рату теку на све стране, тим пре треба ценити ове о љубави.
Коментари