Копија Јефимијиног веза припала Тањи Крагујевић за „Историју једног тренутка“

Концепт „Јефимијиних дана“ остао је исти иако је од покретања манифестације прошло више од пет деценија. Почињу и завршавају се песничким, музичким и ликовним приношењима стваралаца из земље и окружења и беседом у част прве српске поетесе.

„Раније су заправо песник и ратник били једно, што је исто јако лепо и надахњујуће. Било би лепо кад бисмо могли да спојимо такве ствари. Не мора прави ратник, али животни ратник да буде данас песник јер то и јесте његово звање“, каже песник Коста Косовац.

Јефимијина два молитвена дела дарована су Хиландару, док се Похвала кнезу Лазару, коју је везла златним концем на свили, чува у Музеју Српске православне цркве.

Амбијент у задужбини књегиње Милице Хребељановић, која је са Јефимијом после Косовског боја, у Љубостињи провела монашке дане, где су и сахрањене, даје овом догађају посебну духовну димензију.

„Од како сам овде дошао имам осећај да ме неко треће, видовито око слепе песникиње Јефимије гледа и да је непрестано са мном. Дубоко сам уверен да је све српске песме написао српски језик, јер све оно лепо и дубоко памти језик, а песници су на земљу послати само да дојаве осталима шта има у тим тајанственим дубинама“, рекао је Душко Бабић, управник Српске књижевне задруге.

Копија Јефимијиног веза за достигнућа у поезији, ове године припала је Тањи Крагујевић за књигу Историја једног тренутка.

„Има ту интимистичку бол због пролазности времена, јер историја једног тренутка увек брзо прође и једну друштвену одговорност и критички поглед на свет који она сматра, а и ми видимо сами, да је нехуман и да је антицивилизацијски“, објаснила је Даница Андрејевић, председница жирија за доделу награде Јефимијин вез.

Прочитана је беседа добитнице, а награду је у Тањино име, преузео књижевник Виктор Лазић. Јефимијине стихове посвећене кнезу Лазару говорила је глумица Мина Лазаревић, док је атмосферу оплеменила сопран Јана Крижак, уз клавирску пратњу Петра Илића.