Представом „Стаклена менажерија“ Театар Мадленијанум обележава јубилеј првог извођења комада Тенеси Вилијамса

У једноставној сценографији која подсећа на ликовну инсталацију, на малој сцени одиграва се породична прича о доброти, чистоти и борби за живот где је бол чест пратилац.

„Ово је прича о породици Тенесија Вилијамса. У ствари о свим нашим породицама и о покушају да ми у породици остваримо љубав. Да ли ћемо успeти и да ли успевамо, то је питање целог комада“, каже редитељка Ивана Вујић.

Аманда, мајка, остављена жена, снажно и енергично носи породичну причу над којом лебди богат пређашњи живот.

„Оно што је њена борба јесте да изведе децу на прави пут. Оно што је њена грешка је у томе што она има своју верзију тога где треба њена деца да иду, како треба да одрстају и чиме треба да се баве“, наводи глумица Борјанка Љумовић.

Созерцање – реч која значи сагледавање божанске лепоте у свакодневним стварима, најбоље описује Лору, снажну младу жену, која не глуми имиџ, већ живи суштину.

„Није питање да ли она примећује или не примећује разлику, да ли је она интелигентна или није интелигентна, да ли је заиста богаљ или није богаљ. Суштина овде, макар моје Лоре, јесте да ти никад ниси мање вредан од било кога другог ако си сваки део себе прихватио, напротив“, истиче глумица Тамара Алексић.

„Џим из те своје потребе да буде доминантан, да буде мушкарац, он дозволи Лори да му приђе и да му покаже ту њену снагу, ту њену лепоту и то је оно што освоји Џима. Међутим, Џим је у том смислу неупотребљив, и он настави даље свој живот“, објашњава глумац Никола Ракочевић.

Живот наставља и син породице Вингфилд. У улози Тома млади глумац Огњен Малушић, бежи на брод док Аманда и Лора остају да плове у скромности и чежњи за радошћу и љубављу.