У Галерији САНУ отворена изложба дела Уроша Предића, једног од највољенијих српских сликара

У дугом животном и уметничком веку Урош Предић је много тога урадио, сачувано је више од 1.700 дела. Кроз неколико целина: жанр сцена, религиозног сликарства, портрета, тема из националне историје, откривамо зашто је Предић, који је повезивао реализам и идеализам, највољенији српски сликар.

Стварао је у својим менталним просторима у родном Орловату, Бечу и Београду. Био је први стипендиста Матице српске за уметност, али је каријеру професора на Академији у Бечу напустио и вратио се у отаџбину.

„Некако је читав његов опус по повратку показао његово велико родољубље, његову велику љубав према национу кроз историјске композиције, портрете значајних личности, али и све оне друге слике којима је желео некако да промени опште стање, да унапреди српско друштво и да покаже да ми сви заједно можемо боље“, наводи др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске.

Косовка девојка најпрепознатљивија је слика у српској визуелној култури, Надурена девојчица важна је међу портретима деце, а Сироче на мајчином гробу најдирљивије дело националне историје уметности.

Портрети пријатеља, угледних личности, владара и деце показују оштро око мајстора и вештину да проникне у душу. Изложена су и писма Уроша Предића, његови лични предмети, између осталог и бронзана медаља коју је добио на светској изложби у Паризу 1889.

Ту су и мање позната дела – ведуте Београда, насликане током Првог светског рата, један женски акт, цртежи, скице…

Предић је последњи православни иконограф. Радио је различите религиозне композиција, а три су изложена први пут пред публиком.

„Једна од њих је Свети Димитрије, велики монументални приказ светитеља, који се налази у власништву САНУ однедавно као поклон. Друга, такође значајна је Тајна вечера, монументалних димензија, коју је Предић урадио 1923.године за барона Рајачића. Дакле, веома се потрудио. Уколико тражимо једног необичног Предића, изузетно вредног када је у питању религиозно сликарство, онда је то представа Лазаревог васкрсења, чију малу верзију први пут можемо видети на нашој изложби“, наглашава проф. др Игор Борозан, аутор изложбе.

Урош Предић веровао је да истином и лепотом може да се створи боље друштво. Због улоге коју је имао у српском културном, уметничком и друштвеном животу крајем 19. и у првој половини 20. века остао је у националном сећању један од највећих сликара и добротвора.

Изложба у Галерији САНУ траје до 26. маја уз богат пратећи програм, предавања и радионице.