Изложба слика "Metastable" Кристине Бајило у Галерији Коларчеве задужбине до 24. јануара

Београдски излози, фризерски салони, тротоари виђени из занимљивих углова део су мотива које сликарка као колаже слаже на дела великих формата. Према свом афинитету бира призоре, бележи их фотоапаратом и затим покушава да их призове из сећања и тако запамћене, класичном техником уља на платну, пренесе посматрачу.

Између избора мотива и одбацивања сувишних детаља, дешава се преображај. Виђено постаје доживљено, губи се стабилно значење, а уметност преображава у стање неодређености. Управо ту међуфазу, од реалног до унутрашњег света, сликарка настоји да опредмети.

„Желела сам да забележим тај моменат мог доживљаја и све је некако ишло ка томе. Некако као да сам запамтила тај моменат док сам ја била у транзиту и фотографисала излоге или кадрове из филмова. Запамтила сам тај доживљај и онда сам кроз тај дугачак процес хтела да дођем поново до тога“, објашњава Кристина Бајило.

У доба савремених медија, лако је превођење дигиталне слике у уметничку, уз коришћење филмског искуства. Кадрови се слажу, а од посматрача се очекује да формира своју слику. Доживљају трансформације доприносе и одбачени, употребни предмети од којих гради скулптуру. То је лични омаж Сезару и поигравање појавама мапираним у историји уметности. Наглашеним колоритом или материјалом одвлачи поглед публике на место које жели да истакне.

„Некад комбинујем скулптуру са видео-радовима и слично, њих увек зовем поп објектима. Често су то референце на поп уметнике, јер пошто се бавим популарном културом, волим да почињем од те тачке и када је и настала у доба 60-тих, 70-тих“, истакла је ликовна уметница.

Свој визуелни начин изражавања Кристина Бајило је, после студија, усавршавала на неколико студијских путовања у иностранству. Изложба метастабилних радова "Metastable", који одсликавају наше колективно памћење и кроз призму личног, у Галерији Коларчеве задужбине су до 24. јануара.