Препорука за читање: Три књиге о Џонију Штулићу

Прва књига једноставног наслова, Бранимир Штулић Џони, је фотомонографија Каменка Пајића, фотографа који је начинио неке од најпознатијих фотографија Џонија Штулића, и листање ове књиге ће нас провести кроз својеврстан времеплов сопствених сећања, али и откривања неких потпуно заборављених или никад виђених фотографских ремек-дела.

Душан Весић је написао предговор за ову фотомонографију у којој се пита: „Ко је уистину Б.Џ.Ш.? Трубадур? Гласник слободе? Револуционар? Вођа? Месија? Лудак? Преварант? Издајник? Ништа од тога? Све то заједно? “

Иван Ивачковић верује да се Штулићева каријера и биографски пут успона и падова налазе управо између крајности од којих је неке поменуо Душан Весић, па тако својој књизи и даје наслов: Између крајности (водич кроз албуме „Азре“ и Џонија Штулића). Он прати развојни пут фронтмена „Азре“, од дечачке побуне против ауторитета оца, официра Југословенске народне армије, прве опчињености севдалинкама, покушајима да оснује сопствену групу, сарадњом са Хусом („Парни ваљак“), Стублићем („Филм“) и Сахером („Хаустор“), а потом наставља да читаоце води хронолошки кроз албуме и грађење такорећи митске приче о једном од најуспешнијих аутора рок музике на овим просторима, све до Штулићевог неуспешног покушаја остваривања интернационалне каријере, емиграције у Холандију, низлазне линије блиставе каријере и пада у једну врсту огорчености.

Ивачковић се бави пре свега Штулићевом личношћу, али не изостају ни осврти на историјски тренутак, медијску сцену, као ни критички осврти и коментари Штулићеве поезије и музичких достигнућа.

Трећа књига, Рок песник Бранимир Џони Штулић, аутора Златомира Гајића, помало неоправдано носи овај наслов јер ће у њој читалац пронаћи много ширу причу о рокенролу и његовим најпознатијим песницима. Гајић, и сам музичар (басиста), новинар и професор журналистике на новосадском Универзитету, у књигу је преточио своју докторску дисертацију.

Кроз пет поглавља, он уводи читаоца у шири контекст настанка рокенрола у оквиру масовне и поп кулутре додирујући се различитих музичких жанрова (блуз, соул, реге, хип-хоп, фолк, кантри, рокабили, гараж и панк), да би потом контекстуализовао рок песнике у историјску традицију певања (трубадура, трувера и минстрела) и забавио се ауторским радом оних најупечатљивијих у двадесетом веку (Боба Дилана, Џона Ленона, Џима Морисона, Дејвида Боувија и Лу Рида).

Други део студије, посвећен је ауторском делу Џонија Штулића, где је поред биографске хронологије и праћења објављених албума „Азре“, акценат бачен на поетско у Штулићевим песмама. Правећи типолошку поделу на социјалне, мисаоне, љубавне, друштвено-политичке и протестне песме, Гајић анализира оне најуспелије, верујући да је Штулић досегао саме врхове једног аутентичног поетског израза.