Може ли уметност да спречи понављање зла – разговор са Лорданом Зафрановићем у Галерији 73
У оквиру програма „Филозофски перформанс", у Галерији 73 одржан је разговор са филмским редитељем Лорданом Зафрановићем. Програм је настао са циљем да филозофско промишљање измести из академских оквира и отвори га ка публици кроз живи дијалог. Овога пута тема разговора је био Зафрановићев филм „Златни рез '42: Дјеца Козаре".
„Филозофски перформанс" је дугогодишња програмска трибина која је конципирана као спој филозофског промишљања, психологије, културе и свакодневних животних.
Овај пут кроз разговор са Лорданом Зафрановићем отвара питање о односу филма, историјског памћења и етике.
„Увјек је један интересантан сусрет који на неки начин, исказује неко поштовање према уметности. Према људима који се одричу одређених овоземаљских ствари, да би направили нека дјела која остају генерацијама које ће тек доћи. Одговорност је велика, и исто тако је одговорност према овој публици вечерас. Не знам ни сам шта, ни на који начин да им се обратим. То је увек велико питање. Свака публика је увек доста различита», напомиње Зафрановић
Златни рез '42: Дјеца Козаре је у јавности покренуо многобројне расправе: о начину приказивања зла, односу уметничке форме и историјске истине, али и о границама онога што слика може да пренесе.
„И Лордан је то подвукао, зашто је направио овај филм? Да се то зло не понови. И мислим да морамо преко уметности да прођемо неку катарзу и јако ми је жао што људи, у нашем окружењу, у Хрватској конкретно, нису у стању да прођу ту катарзу“, исиче организаторка и модераторка трибине, Тања Петровић Миљковић.
Можда се управо ту отвара најважније питање: да ли је довољно само памтити прошлост, како је разумети, тумачити и можда најважније шта смо из ње спремни да научимо.
