Деведесет година од рођења Добрице Ерића – сећање на песника који је опевао завичај, природу и живот
Био је песник родне груде. Прву збирку песама објавио је 1959. године, а након тога је уследило више од стотину књига. Написао је текст за антологијску нумеру „Девојка из града" која се сматра драгуљем народне музике. Мање је познато да се опробао и као ликовни стваралац, те да је, захваљујући свом јединственом потпису, и у тој сфери уметности оставио вредна дела, илуструјући своје и књиге својих колега, пријатеља и савременика.
На данашњи дан, 22. августа 1936. године у селу Доња Црнућа у Горњој Гружи, надомак Горњег Милановца, рођен је један од најзначајнијих стваралаца нашег поднебља, песник, прозни и драмски писац – Добрица Ерић. Рођен у природи, на ливади, на обали реке Груже, као да му је сам чин рађања донео и поетику обојену надахнућем и одушевљењем природом, нетакнутим окружењем и исконским поретком света.
Прва четири разреда завршио је у Враћевшници, након чега је богато животно искуство стицао бавећи се различитим занатима и уметностима. Широј јавности свакако је најпознатији по својим писаним делима, али се опробао и у другим начинима уметничког изражавања.
И у сфери писане речи и у сфери ликовне уметности, Ерићево богато стваралаштво – иако универзално у својој поруци – превасходно је обележено његовим завичајем. Родно село, Шумадија и Србија доминантни су мотиви његовог поетског израза. Овај великан наше писане речи инспирацију је црпео из поја птица, ритма смене годишњих доба у свом крају, шума и долова свог завичаја...
Своју исконску љубав према родном селу, завичају и домовини преточио је у дубоко разумевање према њиховим потребама, постајући један од пионира и промотера еколошке свести у нашој јавности. Потичући из скромне средине, научио је да цени мале ствари, искреност, присност, чистоту и тиху срећу породичног живота. Његови описи породичног и сеоског живота обилују разиграним и дирљиво овековеченим идиличним призорима.
Као писац, уредник, издавач и неизоставан чинилац културног живота Србије, сарађивао је, стварао и друговао са најзначајнијим актерима наше културе попут Душка Радовића, Десанке Максимовић, Пере Зубца, Миње Суботе, Милића од Мачве, Драгана Лакићевића и многих других.
Добитник је низа значајних награда и признања: Младо поколење, Горанов венац, Награда Змајевих дечјих игара, Невен, Октобарска награда, Вукова награда... Заслужни је грађанин града Београда, док је у гружанском крају средња школа у Книћу понела његово име, уз одржавање сада већ традиционалне манифестације „Добричино праскозорје“ у селу Коњуша. У последњих неколико година објављене су три изузетне монографије различитих аутора о његовом животу и раду.
Свој завичај и свој род прославио је стихом и пером, пишући и за децу и за одрасле. Његова дела намењена најмлађима неизоставан су део уџбеника, школских лектира, бројних зборника и антологија. Међу делима која је писао за одрасле јавности су доминантно позната она патриотска, посвећена љубави према отаџбини. Међутим, цео један корпус његовог лирског и еротског стваралаштва још увек чека да буде уистину откривен, проучен, вреднован и популаризован.
Издавачка кућа „Маском“ имала је част да још за живота Добрице Ерића штити његова ауторска права, што наставља да чини и данас, заједно са његовим наследницима, са циљем очувања сећања на његову јединствену личност, богат опус и заслужено место у културном животу Србије.
„На дан деведесете годишњице рођења Добрице Ерића, надамо се да ће му се у наредном периоду – током којег се приближавамо стогодишњем јубилеју – домовина коју је опевао одужити капиталним критичким издањем његових дела, те да ће се наћи издавач достојан да изведе овај захтеван подухват,” изјавили су из „Маскома“.
Коментари