Неми сведоци трагедије Помпеје – изложба одливака жртава ерупције Везува

У Помпеји, једном од најзначајнијих светских археолошких локалитета, континуираним откопавањем и новим технологијама непрестано се допуњује слика некадашњег живота, града и његових становника.

Нови изложбени простор Археолошког парка Помпеја, Велико вежбалиште, у свом левом крилу нуди видео ерупције и органске експонате. Октобарска апокалипса 79. године после Христа трајала је 32 часа.

Помпеја је мртва и прекривена са преко шест метара пепела. Била је избрисана из колективне меморије све до 19. века.

Археолог Ђузепе Фјорели 1863. специјалном техником успева да шупљине настале декомпоновањем тела учаурених у вулканском пепелу испуни течним гипсом. Тако настају први отисци бола и агоније. Од 100 гипсаних одливака, 22 су део нове сталне поставке у десном крилу Великог вежбалишта.

„Ово место је постало неисцрпно благо за науку, археологију, историографију. Није било лако уклопити тај аспект, као и причу о огромној трагедији, посебно када говоримо о посмртним остацима. Циљ нам је био да нађемо средину између меморијала и научног архива. Тим пре, јер посетиоци показују посебно интересовање према одливцима, што је разумљиво пошто је смрт још увек табу. Посредством жртава Помпеје сагледавамо нашу крхост, рањивост, слабости. Истовремено, нашим односом према жртвама од пре 2.000 година нашу хуманост“, објашњава директор Археолошког парка Помпеја Габријел Цухтригел.

Гипсани одливци помпејског бола и смрти неописиво су сугестивни и дирљиви. За похвалу је стручно-истраживачки тим Помпеје који је успео у најтежем изазову – да жртве уз максимално уважавање представи на достојанствен, деликатан и примерен начин. 

Гипсани одливци, потресно су сведочанство о животу и катаклизми, нестанку једног града чији су становници умрли мученичком смрћу у једном дану.