Можемо више да бринемо о наслеђу Стевана Стојановића Мокрањца

Кодирао је српски фолклор и стилизовао га у уметничку музику. Основао је прву музичку школу, први квартет, дириговао је, записивао народне мелодије, компоновао, организовао концерте. Посебно су значајни Опело и Руковети, не само за хорско певање, већ за развој стила и квалитет српске музике.

„Данас можемо да размишљамо и о томе да ли ћемо од његове музике направити неки балет, можемо ли од Мокрањчеве музике да створимо неку нову српску музику овог нашег доба. Опет, базирајући се на ономе што јесте његово истраживање, његов мелографски рад, његови записи и духовне и световне традиције које говоре кроз његову музику јесу потенцијал који нам омогућава да управо ту традицију ишчитамо на нови начин“, објашњава Александра Паладин, музиколог.

Нови начини постоје. „Флаутино Лола класик“ и Љубиша Јовановић су пре неколико година позвали композиторе да створе нова дела инспирисана Мокрањчевом музиком.

„Ту је изникло чак седам дела наших врхунских композитора као што су Стефановић, Михајловић, Александра Вребалов, Поповић, Милана Стојадиновић Милић. То је био један лакмус шта све можемо заједно да направимо“, истакао је Љубиша Јовановић, уметнички директор ансамбла „Лола класик“.

Заједно можемо више да бринемо о наслеђу Стевана Стојановића Мокрањца. Да интензивно промовишемо, представљамо и развијамо његов рад.

„Флаутино Лола класик“ је усамљени пример добре праксе, а није касно ни да 2026. година, у том смислу, донесе промену.