Теразије 34 – какве тајне крије Кућа Крсмановића, односно зграда Протокола

Оронула фасада, а из олука расте дрво. Кућа Крсмановића на Теразијама, културно добро од изузетног значаја, већ годинама пропада.

Из Завода за заштиту спомника културе екипи Београдске хронике РТС-а стигао је одговор, у којем наводе да су израдили Идејни пројекат рестаурације уличне фасаде и дела крова Крсмановићеве куће на Теразијама, у складу са мерама техничке заштите Републичког завода за заштиту споменика.

Навели су такође, да је и дворишна фасада у лошем стању, али да није обухваћена идејним пројектом. У Републичкој дирекцији за имовину свесни су да постоји потреба да кућа буде саниране и заштићена, за шта је потребно планирати и обезебедити одговрајућа средства у буджету Републике Србије.

Кућа је изграђена 1885. године за београдског трговца Марка Марковића, а на јавној лицитацији 1898. го­ди­не купила су је браћа Крсмановић. Згра­да је по­диг­ну­та по про­јек­ту ар­хи­тек­те Јо­ва­на Ил­ки­ћа.

„Јако је занимљиво зашто је Крсмановић откупио ту кућу од свог колеге, конкурента, трговца Марковића. Зато што се он упознао са Илкићем на једном претходном пројекту, а 1891. на 1892. годину Илкић пројектује његову кућу, односно кућу која је дошла у његов посед, али у Шапцу, која је као мираз дошла од стране његове жене и у поседу Алексе Крсмановића. И та кућа је далеко већа и велелепнија и налази се у самом центру Шапца. Тако да је том сарадњом Алекса Крсмановић желео да настави на неки начин, да поштује на неки начин лик и дело самог Илкића”, каже Марко Стојановић, историчар уметности.

Подигнута је на нагнутом терену, на падини од Теразија ка Балканској улици, па с уличне стране изгледа као приземна кућа са сутереном, а с дворишне као спратна.

„Кућа у архитектонском смислу у њеној спољашњој фасади одликује се једним веома софистицираним, класичним духом. Подељена је на неких шест поља у којима су смештени залучени прозори одвојени ризалитима са јонским капителима, да би један улаз који би требало да буде смештен централно, смештен бочно са стране, који је такође декорисан у једном неокласичном барокном маниру. Оно по чему је значајна нису само архитектонске, урбанистичке и уметничке вредности, него и историјски важни догађаји који су се одиграли у овој кући и личности које су ту боравиле”, објаснила је Ирена Кулетин Ћулафић, доцент на Архитектонском факултету.

У кући Крсмановића је регент Александар Карођорђевић 1. децембра 1918. прогласио је оснивање краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Након исељења краљевске породице, кућа се издавала. У кући су се одржавале игранке и други градски догађаји. И данас кућа Крсмановића има више закупаца.