Зашто има озбиљне аутоцензуре код превођења са старогрчког језика

Старогрчки језик припада индоевропским језицима и представља почетну фазу развоја грчког алфабета. На старогрчком су написани епови „Илијада“ и „Одисеја“, велика дела грчке књижевности, позоришта, науке и филозофије из златног доба антике.

Велики је изазов превести текстове са старогрчког на данашње језике. Наиме, потребно је тадашње време приближити читаоцу да се не изгуби суштина дела.

„Премда постоји та миленијумска раздаљина и граница ми смо ипак у дубоком сродству као индоевропски народи и језици. Делимо нека слична уверења, идејне погледе, на крају крајева оне теме који су Грци дефинисали односно покушали да дефинишу односно закували и поставили као проблеме ми се данас њима такође данас бавимо као што је на пример демократија.

Када узмете једну Антигону где је основни сукоб између друштва и појединца, онога што прописује политички естаблишмент и појединац са његовим вредностима и убеђењима, видите колико је то актуелно, то постоји и данас”, каже Дејан Ацовић, филолог и преводилац.

Преводе се многи аутори попут Хомера и Лукијана, али највећи изазов за филологе остаје превод Аристофанових дела.

„Када преводим са савремених језика крећем одмах у превод, а овде морам да вршим разне висинске припреме, морам да рашчивијам и да се разаберем, што каже Лаза, у том плетиву. Аристофан је и безобразан и дубокомислен и веома вулгаран повремено. Ту некада преводилачка аутоцензура ради, а некада не ради, али најсигурнији метод за нас преводиоце је – иди за аутором. Па и ако он онако масно опсује, то је и мој посао да радим са њим, хвала богу имамо и чиме у нашем језику”, додаје Ацовић.

Древни грчки текстови представљали су извор инспирације за многе писце новијег доба.

„Антика може да буде једно лепо поље надахнућа, то показују рецимо романи Мадлин Милер Ахилова песма рецимо или Кирка где се од античких, древних наратива може направити један савремени роман који ће бити читан и леп. Наравно на самом почетку 20. века имали смо један веома драматичан пример финог креативног односа између антике и савременог доба а то је Џојсов Уликс где је рецимо та тема о Одисеји пребачена на потпуно другачији контекст и почиње сам да производи нова значења”, објаснио је саговорник.

На многим зградама могу се приметити дорски и јонски стубови. Различите представе, филмски сценарији и књиге написани су по узору на дела античке Грчке. Иако је прошло много векова, можемо слободно да кажемо да је њен дух и данас присутан.