Тако је говорио Милан Кундера: Научио сам вредност хумора у време стаљинистичког терора

Чувени писац, најпознатији по својим романима „Неподношљива лакоћа постојања“ и „Шала“, преминуо је у 95. години. Рођен је у Брну у ондашњој Чехословачкој, преминуо у Паризу, у Француској, за коју је „кудикамо више везан него што се мисли“, како је говорио.

Последњи роман објавио је 2014. године – „Празник безначајности“. Јавност је међутим остала увек жељна речи једног од најпознатијих дисидената међу романописцима 20. века. Гардијан је поводом његовог одласка објавио неке од најупечатљивијих цитата из његових интервјуа и новинских чланака.

Бити писац значи открити истину

„Када сам био дечак у кратким панталонама, сањао сам о чудесном мелему који ће ме учинити невидљивим. Онда сам постао одрасла особа, почео да пишем и желео сам да будем успешан. Сада сам успешан и волео бих да имам маст која би ме учинила невидљивим.“

„За писца, искуство живота у бројним земљама је огромна благодат. Свет можете разумети само ако га видите са више страна.“

„С првом причом Смешне љубави (написао сам је 1959. године), био сам сигуран да сам ‘пронашао себе’. Постао сам прозаиста, романописац и нисам ништа друго. Од тада, моја естетика не познаје трансформације; она се развија, да кажем, линеарно.“

„У Чехословачкој сам живео до своје 45. године. С обзиром на то да је моја права списатељска каријера почела са 30 година, могу рећи да ће већи део мог стваралачког живота протећи у Француској. Ја сам кудикамо више везан за Француску него што се мисли.“

„Бити писац не значи проповедати истину, то значи открити истину.“

О роману – европски човек је њиме створен 

„Глупост људи произлази из тога што имају одговор на све. Мудрост романа произлази из питања о свему.“

„Роман не тврди ништа; роман тражи и поставља питања. Не знам да ли ће мој народ пропасти и не знам ко је од мојих ликова у праву. Измишљам приче, суочавам се и на тај начин постављам питања.“

„Мислим да је значај романа у европској култури био огроман. Европски човек је незамислив без романа, њиме је створен. Вековима је то било прво што се чита. Љубав према авантури, која је тако европска, авантура схваћена као вредност. Ако кажете: ‘Живео сам свој живот без авантуре’, онда је то неуспех, зар не? Па, то је роман који нам је уткао љубав према авантури.“

„Постоје четири велика романописца: Кафка, Брох, Музил, Гомбрович. Ја их називам ‘плејадом’ великих романописаца Средње Европе.“

О медијима

„Аутор, кога једном новинар цитира, више није господар своје речи... И то је, наравно, неприхватљиво.“

О сексу и бисексуалности сваког романа

„Ових дана, када сексуалност више није табу, пуко описивање, пуко сексуално признање, постало је приметно досадно. Како изгледају застарело Лоренс, или чак Хенри Милер, са својим лиризмом опсцености!“

„Треба да нас занима пол романа, а не њихових аутора. Сви велики романи, сви прави романи су бисексуални. То значи да изражавају и женску и мушку визију света. Пол аутора као физичких особа је њихова приватна ствар.“

О Средњој Европи

„Било би бесмислено покушавати да тачно исцртамо њене границе. Средња Европа није омеђена границама држава: то је култура или судбина.
У ствари, шта Европа значи Мађару, Чеху, Пољаку? Хиљаду година њихови народи припадају делу Европе укорењеном у римском хришћанству. Учествовали су у сваком периоду њене историје. За њих реч ‘Европа’ не представља феномен географије већ духовни појам.“

„Није Русија него комунизам тај који лишава нације њихове суштине.“

„Научио сам вредност хумора у време стаљинистичког терора… Смисао за хумор је био поуздан знак препознавања. Од тада ме плаши свет који губи смисао за хумор.“