Манастир Студеница – мајка свих цркава, споменик културе и духовности

Призор од кога застаје дах. Студеница у пролећном руху поред истоимене реке, блиста архитектонском лепотом. Студеничко братство дочекује верујуће у загробном храму родоначелника династије Немањића, великог жупана Стефана Немање.

Задивљује надалеко чувена фреска Христовог распећа и друге сцене средњовековног фрескосликарства. О заштити тих културних вредности брину српски баштинари, а у прошлости су се старали врсни сликари-конзерватори.

„Сада се налазимо у малој припрети велике Богородичине цркве, у Студеници у којој је обнову извршио у 16. веку монах Лонгин. Ту се налази међу најзначајнијим фрескама приказ мајке Светога Саве, преподобне Анастасије, која се моли пред пресветом Богородицом. Фреска се налази изнад места њеног гроба, где су почивале њене мошти, а поред ње су аскетски оци који су обележили историју православног монаштва“, објашњава др Тихон Ракићевић, теолог и игуман Манастира Студенице.

„Ту су мошти Светог Симеона, ту су мошти Светог Симона, нашег првог краља, Стефана Првовенчаног, старијег брата Светог Саве. Мошти мајке Светог Саве. Суденица је имала непрекидни монашки живот у конитинуитету 800 година“, истиче монах Силуан, гостопримац Манастира Студенице.

Највећи српски средњовековни задужбинар, краљ Милутин, у студеничком комплексу подигао је малу цркву посвећену Богородичиним родитељима Ани и Јоакиму.

„Милутинова Краљева црква у Студеници, иако веома малих пропорција и споља се толико не примећује у нашем комплексу, али она је по значају живописа једна од најзначајнијих грађевина српског средњег века“, наглашава др Тихон Ракићевић.

На улазу у Богородичну цркву уклесан је натпис из 1208. „Заволех лепоту дома твога“, посвећен је Богородици и студеничком храму, а за љубитеље сакралне уметности права позивница да посете немањићку задужбину удно Радочеле.