Новинар РТС-а Стеван Костић после ТВ емисије написао књигу „Госпођа" о животу Кристе Ђорђевић

Стеван Костић, новинар РТС-а и предавач телевизијског новинарства у Новинарској школи УНС-а, пише о широј јавности мало познатој Кристи Ђорђевић са којом се упознавао кроз новинарско истраживање. И читаоца, кроз књигу, упознаје са Кристом, пријатељицом комуниста из буржоаског слоја, и њеним значајем за српску и југословенску културу.

Идеја је потекла од новинара и власника издавачке куће „Вукотић медиа“ Манојла Вукотића који је после емисије позвао Костића и питао га може ли да напише књигу како би остао један од малобројних писаних трагова о њој.

Испрва је, каже Костић за сајт УНС-а, био неодлучан, али како је време од емисије одмицало у његовом новинарском раду појављивали су се нови подаци о Кристи. То је помогло да одлучи да остави и писани траг о изузетно занимљивој, а занемареној историјској личности.

„Госпођа револуције“ и Шумановићева сестра

За живот „госпође револуције“, како ју је Костић ословљавао, може се рећи да је био испреплетан познанствима са различитим историјски значајним личностима које су биле сталешки, идеолошки и културно супротстављене. Чињеница да је била симпатизерка и сарадница Комунистичке партије која потиче из буржоаског слоја говори да подаци о њој нипошто не могу да буду досадни.

О Кристи је, каже Костић за УНС, сазнао проучавајући рад чувеног сликара Саве Шумановића. Она му је била сестра од стрица. Када је кренуо да истражује њен живот, информације су саме долазиле до њега.

„Дуго сам се бавио Савом Шумановићем. Мени су његово сликарство, његова личност и његов трагичан крај били изузетно занимљиви. Радио сам емисију и писао научни рад о њему, па сам бочно почео да се занимам и за људе који су били повезани са њим. Криста је његова сестра од стрица. Тек када сам почео да истражујем, видео сам колико је занимљив и интригантан њен живот“, рекао је Костић.

Осим што је била Шумановићева сестра, Криста Ђорђевић је и кума Милоша Црњанског.

Ова тајновита жена један је од оснивача павиљона „Цвијета Зузорић“ у Београду, а иза себе је, намерно или случајно, оставила мало информација.

„Криста је била један од оснивача удружења 'Цвијета Зузорић' и једна од најзаслужнијих што је подигнут тај павиљон на Малом Калемегдану. То је свакако њено и животно дело тих дама Београда, и Бранислава Нушића, који су одлучили да Београд има овакав Павиљон да се уметници не би смуцали од немила до недрага зато што нису могли да излажу своје радове. У послератном периоду Криста води Друштво пријатеља Народног музеја. Веома је важна ствар и преношње посмртних остатака прве српске сликарке Катарине Ивановић, за шта је она најзаслужнија“, каже Костић.

Додаје да књига Госпођа није само прича о Кристи већ и о епохи од једног века чији је била важан сведок. 

Бомба на „мали музеј“ у Страхињића бана

У јеку је време портрета и, сматра Костић, често је најатрактивнији начин за представљање неке епохе управо преко особа које су историју својим животима исписивале.

„Људима је пријемчивије да разумеју време преко живота одређених личности. На тај начин се често трудимо да радимо у 'Оку'“, прича Костић.

И емисију и књигу овај новинар је кренуо описивањем замишљене и стварне верзије 6. априла 1941. године, када је бомбардован Београд у Другом светском рату, а кућа у којој је Криста Ђорђевић живела срушена.

У првом сценарију, дан почиње гласом солисте Боре Јањића на таласима Радио Београда и вестима о представи Цврчак на огњишту која је те вечери требало да буде изведена, а у другом, стварном, дан почиње бомбама.

„Тај датум је све променио у Србији. Мало је таквих датума у историји. Они су променили и идеолошке и све животне изборе који су утицали на људе блиске Кристи Ђорђевић. Један од њих је њен кум Милош Црњански, други су људи окупљени у удружењу 'Цвијета Зузорић', трећи је Јосип Броз Тито. Могао бих да набрајам много људи“, рекао је Костић.

Сазнајемо шта је све чинило ентеријер куће Кристе Ђорђевић, која је 6. априла уништена, али и шта се у њој, према речима појединих саговорника, крило.

„Хтео сам да покажем чега је све било у њиховој господској кући, коју су савременици звали 'мали музеј'. Тамо су били рељефи Сретена Стојановића који нигде друго нису могли да буду виђени, писма Шумановића и Црњанског, Шумановићеве слике“, наставља Костић.

До информација о Кристи Ђорђевић долазио је читајући књиге, новине из тог периода и кроз интервјуе оних који су је познавали.

Доброчинитељи

„О Кристи немате много онога што би историчари назвали примарним изворима информација. Има их мало по архивама, али то је као тражење игле у пласту сена. Неки детаљи из њеног живота вероватно чекају у фондовима и библиотекама да буду објављени. Истраживао сам у Архиву Београда, Архиву Србије, а нешто сам нашао у Архиву Југославије“, каже Костић.

Криста и супруг Ђурица Ђорђевић, доктор, остали су упамћени као доброчинитељи. Нису имали потомака.

Иако је било тешко доћи до података, некад су, наводи Костић, информације до њега долазиле сасвим случајно.

„Док сам радио емисију, историчари уметности су ми рекли 'Питај да ли нешто зна Никола Кусовац'. Онда сам позвао Кусовца, који ми је рекао да је био 'њен потрчко' док је био млади студент историје уметности. (...) Слично томе, професорка Марица Шупут јој је била испомоћ у позном периоду док је Криста била на челу Друштва пријатеља Народног музеја. Затим сам и преко господина који ми је помагао око фотографије сазнао сам да је његова тетка посредно познавала Кристу Ђорђевић“, каже Костић.

Коментаришући планове о томе да настави да пише, на пример о Благоју Јововићу, атентатору на злогласног Анту Павелића министра из времена марионетске Независне државе Хрватске, о ком је правио емисију за „Око“ за коју је награђен УНС-овом специјалном наградом, Костић каже да рад на новој књизи нема у скоријем плану.

Мада, има понуда да се посвети једном познатом партизанском јунаку.