Тајне из рестаураторске радионице

Пре приступања задатку, рестауратор у Музеју науке и технике, који у својим збиркама поседује предмете од дрвета, метала, папира, тканине и пластике мора познавати материјале и технологију њиховог настанка, традиционалне занате, али и пратити савремену литературу и тенденције у овој области заштите у свету.

„Као конзерватор, првенствено гледам предмет у целости. Сваки његов део је за мене јако битна информација на основу које могу да закључим из ког је периода предмет и такође да закључим шта смем, а шта не смем да користим у конзервацији, приликом чишћења и рестаурације“, објашњава Сања Мајсторовић, рестаураторка Музеја науке и технике.

Сам процес конзервације и рестаурације увек почиње фотографисањем предмета, описивањем проблематике, техника и технологија коришћених у изради самог предмета и утврђивањем из ког временског периода потиче. Уколико не постоје све информације, конзерваторски радови могу допринети датовању предмета. Обрада докуметације и фотографисање прусутни су кроз цео процес рестаурације како би будуће генерације имале детаљан увид у картону предмета. Све информације значајне су не само да би предмет био физички присутан у музеју, већ и у архиви.

„Врло често се дешавају непредвиђене околности, а највећи изазов је заправо како превентивно решити неке ствари, пре него што заправо и кренемо са конзерваторским радом. Превентивна заштита предмета захтева и комуникацију, сарадњу са колегама у установи, захтева неретко и промену инфраструктуре саме зграде што је најизазовније, тако да је превентивна заштита најбитнија“, додаје Мајсторовићева.

Сегмент рестаураторског рада у Музеју науке и технике представљају и интервенције на дечијим играчкама са којима се стручњаци радо срећу. Дечија играчка – машина за шивење, интересантна је због комбинације материјала, потпуно је функционална, осим што не поседује оригиналну иглу. Израђена је у Совјетском Савезу, а била је популарна осамдесетих година прошлог века.

„Ова шиваћа машина је од метала. Кућиште је дрвено, премазано шел лаком, обојена је типичном црвеном бојом из тог периода. Урађена је имитација позлате као украсни детаљ. Била је намењена за израду предмета од декупажа. Мој посао изускује расклапање предмета. Ту увек могу да се десе непредвидиве ситуације, али баш због тога волим овај посао, онда могу у потпуности да видим у ком је стању предмет, како он функционише и како ради“, напомиње Сања Мајсторовић, рестаураторка Музеја науке и технике.

Наставиће се...