Прва српска опера пред публиком у новом руху

Либрето за прву српску оперу написао је Бранислав Нушић. А нико од њега није умео боље да опише наш менталитет и средину. Занимљиво је да је Нушић наговорио композитора Станислава Биничког да заједно створе прву српску оперу.

"Он је за девет месеци завршио ово дело. Доста је угодно писао певачима, комотно, све роле које су у опери су јако певљиве и певачки не прекомпликоване", испричао је диригент Стефан Зекић.

Пред публиком је осавремењена верзија заплета опере "На уранку".

Причу са трагичним крајем извођачи преносе наглашавајући комичне елементе малограђанског друштва.

Певачима није било тешко да се упусте у модерну верзију.

"Пошто је улога поприлично питка, није уопште агресивна музика на крају крајева то су и неке мелодије којима се и сам Бинички хвалио како се изводе и у Скадарлији, тако да је то неки наш дух", рекла је Евгенија Јеремић, сопран која у опери игра Станку.

Тенор Марко Живковић који тумачи улогу Радета каже да тај лик има доста констраста, има момената где из огромне еуфорије, среће и екстразе иде у огромно трагедију и тугу и проблем.

"Тако да, те контрасте треба веродостојно представи да би и публика могла да их разуме", казао је Живковић.

На премијери 1903. дириговао је Станислав Бинички, а главне улоге тумачили су брачни пар Султана Цијукова и Жарко Савић.

Публика је на 150. годишњицу прве представе Народног позоришта уживала у савременој верзији прве српске опере.