Уручена награда Задужбине Бранка Ћопића

Једногласну одлуку да награда за дела високе уметничке вредности, објављена први пут у 2016. години, припадне Анушићу и Михаиловићу донео је Управни одбор Задужбине који чине академик Милосав Тешић (председник), дописни члан САНУ Горан Петровић (потпредседник) и академици Матија Бећковић, Душан Ковачевић и Нада Милошевић Ђорђевић.

Милошевић Ђорђевић је истакла да "понирући у односе различитих цивилизација, пратећи политичке интересе тзв. великих сила на Балкану, анализирајући судбину српског народа који се у обе Крајине, иако већински, вековима борио за свој опстанак и свој идентитет, Анушић оставља лековиту поруку да је искуство прошлости најважнији залог за будућност".

У образложењу се наводи и да први том Анушићеве Српске крајишке тетралогије, обиман и модерно уобличен роман, представља литерално уверљиву слику несигурног живота српског народа на једном ветровитом подручју, у крају изложеном многим невољама и опасностима.

Анушић је награду "Бранко Ћопић" назвао "најлепшим грмечким везеним пешкиром, везеном марамом наше савремене књижевности" и додао да то признање доживљава "и као духовну и моралну сатисфакцију делу нашег народа са вечне крајишке међе, чија је судбина постала и књижевна судбина и прешла и надлежност свете институције зване Литература".

"У роману, кроз десетине ликова и јунака са српскокрајишке, балканске агоре, трагам за животом који није прошао, животом испод демонске магме светско-историјских тектонских поремећаја, за животом у нашим прецима и њиховим потомцима који нас, данашње и овамошње, овде, тамо и онамо, веже и спреже, и усправно држи испод небеске плавети, са незгаслом звездом у оном вечном кругу, где почива наш давни предак Исаковић, који нас, ево и овога трена гледа и надежно теши да има сеоба, али смрти нема", истакао је Анушић у својој беседи.

Академик Тешић истакао је да у Михаиловићевој књизи "одзвања поезија критичког односа према наопако устројеној и на наличје изврнутој стварности, оној из најнепосреднијег окружења, као и оној глобалистички усмереној која својим погубним и сатирујућим дејствима сурово угрожава и кажњава како појединца тако и читаве народе".

"Михаиловић пева о наличју времена у којем живимо, времена с мањком љубави, времена са свукуд растрчалим злом и с несрећама што се сустопце прате, времена испуњеног страховима - првенствено онима које смишља и којим управља зли људски ум. Све то опева се и иронично и сатирично и горко хуморно и гротескно, али и у вапајно-меланхоличним тоновима, понегде и молитвеним", приметио је Тешић.

Михаиловић је у својој беседи поводом награде, насловљене "Писање штети писцу", истакао да тамо "где је свака истинска вредност доведена у питање, депласирана и изложена порузи, писање је очито рискантна работа". 

"Али, писци не би били оно што јесу када се не би упуштали у изазове, када не би покушали немогуће. Не може се тек тако спутати неутољива жеђ ни трагалачки дух, ускратити свеколика радост сазнавања, чаролија отварања нових простора, мада је у сваком трену присутна свест да је књижевно дело од користи свима, осим самоме ствараоцу", рекао је Михаиловић.

Приметио је да Ћопић и његова књижевна лабораторија и "данас плене све оне који би да његово дело изнова разоткрију, да до краја докуче дубоку, тајновиту филозофију живљења човека Крајине, суптилну његову природу, танане везе широке лирске душе и Подгрмечја, онај чудесни лепет змајевих крила, ону магичну везу светога магарца и баште сљезове боје".