Од породичне библиотеке до Музеја књиге и путовања

Књига "На Дрини ћуприја" на кинеском, најстарији молитвеник из Мјанмара, путописи из Етопије, то је само део поставке Музеја књиге и путовања. Виктор је девета генерација породице Лазић која сакупља књиге, а одлучио је да породичну библиотеку знатно прошири и претвори је у музеј.

"Заиста не постоји земља на свету из које до нас књиге нису стигле. То се наставља, имамо сарадњу са земљама и Пацифика и Кариба и Америке и Азије. Ево сада сам ја био и у Африци, управо потписујемо протокол о сарадњи са Народном библиотеком Етиопије"; каже директор музеја Виктор Лазић.

Више од сто хиљада ретких књига донето је из иностранства, па је ово и Музеј путовања. Посетиоци могу читати књигу написану на палмином лишћу или на штапићима од бамбуса. Но, то није све.

"Из Етиопије видећете књиге на пергаменту старе по 200 година, које су све руком рађене и које су за нас врло занимљиве, и ајде да кажемо из Азије које су на различитим материјалима, на пример књиге од најквалитетније свиле уместо папируса или књиге од пиринча, слоновог измета, од метала, камења, од свега што човек може да сретне у природи, човек је то искористио да направи књигу", каже Викотр Лазић.

Најбројније су, ипак, књиге домаћих аутора, од којих су многе са посветом или аутограмом. Музеј поседује и оригиналне рукописе најзначајнијих писаца.

"Непрестано се шири, списак легата је велики. Важни легати су Миодрага Павловића, Пере Зупца, Милована Данојлића, с тим што су код нас легати Србе Игњатовића, породице Леко, породице Бешевић", истиче Лазић.

Музеј књига, смештен на Бањици, не чува само књиге. Овде је и тестамент глумца Павла Вујисића. Писаћа машина Гвида Тартаље, ормар краљице Наталије. Музеј је за посетиоце отворен четвртком и петком, а уместо куповања карте грађани могу новац поклонити за изградњу читаонице при музеју.