Син Пабла Ескобара за РТС прича о свом оцу, култу његовог имена и зашто није кренуо очевим стопама

Како је то доћи на свет као син једне од најконтроверзнијих особа 20. века – Хуан Пабло Ескобар, син Пабла Ескобара, одговара у књизи „Мој отац Пабло Ескобар“.

Уочи представљања књиге у МТС дворани, син највећег нарко боса у историји за Дневник говори о миру као начину живота, утицају култа Ескобар који траје већ три деценије и најважнијем савету који је добио од оца.

– Путовао сам доста, обишао сам 43 земље и увек се изненадим када схватим да сви знају за мог оца. То је нешто што не можете ни да замислите, колико је велико његово име, тај имиџ и сећање на њега. Људи знају о њему или бар мисле да знају.

У књизи наводите да сте пронашли пут до мира. Шта је за вас мир?

– Мој отац нам је показао који пут не треба да одаберемо. Ја сам свестан последица његових дела и никада не бих поновио тако нешто. Ниједан ред његове приче. Свестан сам последица његовог насиља и одлука у животу и зато сам постао архитекта и писац, нешто тотално другачије од онога што је он био.

Колико култ Пабло Ескобар који траје већ три деценије утиче и данас на социјалне односе?

– То је феномен, ми данас причамо о човеку кога нема већ три деценије. Како је могуће да данас има више вести и прича о њему него када је био жив? Постоји објашњење. Медији су открили његово име и тако привукли пажњу великог броја људи. Данас уз телевизију, новине или серије има много глорификације онога што је радио мој отац. Младе генерације мисле да је једини начин да успеју да уђу у криминал.

Ја верујем у потпуно супротно. Не кажем да их треба забранити, али треба размишљати о одговорности. О порукама које се крију иза приче. Волео бих да прочитају моју књигу, и могу да се кладим да после тога не би желели да буду попут мог оца.

Колико је на вас утицао однос са оцем и како сте одлучили да се посветите архитектури и писању?

– Нико од нас нема времена ни могућности да уђе у туђе ципеле и да зна све о њиховом животу, али ова књига је прилика да сазнају много о криминалу, породици, односу оца и сина, опроштају, процесу помирења, који сам ја започео.

То је много дубља и много већа прича од тога и може бити употребљена у добру сврху, а не само прављење пара и ставарње нове генерације младих који су спремни да се баве криминалом. То је моја намера, зато ја путујем и причам своју причу. Нисам овде да бих глорификовао свог оца...

Шта је најважније што сте научили из односа са оцем и применили у данашњици?

– Он је био одговоран за 80 одсто кретања дроге у свету, рекао ми је једном: „Сине, истински храбар човек је онај који се не бави дрогом.“ Замислите тај савет који долази од човека какав је био он, то је важно чути, не само за мене, него за све. Тако ме је и научио да на те ствари одговарам: „Хвала много, али нисам заинтересован.“