Ретроспектива филмова Здравка Велимировића у Југословенској кинотеци

Дан четрнаести је први играни филм Здравка Велимировића, за који је Борислав Пекић написао свој први сценарио и прво остварење југословенске кинематографије које је приказано у главној конкуренцији фестивала у Кану 1961. са великим успехом код публике и критике. Филм је настао на основу вести коју је редитељ прочитао о томе да је изашао предлог закона по коме осуђеници који се добро владају могу да добију четрнаест дана годишњег одмора.

„Ја се врло добро сећам, једна од првих премијера била је у казнено-поправном дому у Сремској Митровици. Он није наравно отишао тамо, било му је тешко, али спровели смо једну згодну анкету међу осуђеницима. Један од осуђеника је написао да му се филм веома допао и каже, ја мислим да је разлог томе што су или сценариста или режисер сигурно лежали на робији“, причао је Здравко Велимировић у документарном филму Здравко Велимировић – Живот ствараоца.

Био је у праву, али за писца који је у сценарију за филм описао своје петогодишње искуство у затвору. Пријатељство између Здравка Велимировића и Борислава Пекића, почело је још у дечачким данима док су становали у истој згради.

„Они као тим који је растао заједно, који је много тога делио у сфери пре свега образовања и културе, и инспирације, и каризме, довели су тај пројекат до великог успеха. И они су 1961. заједно представили филм на Канском фестивалу, а 2021. године, после тачно 60 година, филм је позван, уврштен у секцију Класик“, истиче Младен Велимировић, продуцент и син Здравка Велимировића.

Пријатељство са писцем Мешом Селимовићем помогло је Здравку Велимировићу да по мотивима његовог романа Дервиш и смрт 1974. сними истоимени филм. На Пулском фестивалу филм је освојио четири Златне и једну Сребрна Арену.

Здравко Велимировић режирао је осам играних око 50 документарних филмова и више од двадесет телевизијских и радио драма.

„Он је посебно био један човек који је доста читао у своје слободно време. Он је проводио време са књигом. Био је веома образован. Веома је познавао историју. Чак и у неким сусретима са пријатељима он је говорио доста неких историјских детаља. По томе је приметио сам ја као дете да је био доста занимљив саговорницима“, додаје Младен Велимировић.

Редитељ, сценариста, публициста и академик Здравко Велимировић био је и редовни професор филмске режије и декан Факултета драмских уметности. Добио је велики број награда и признања, међу којима је и Повеља за видан допринос светској кинематографји, Савеза филмских стваралаца Руске Федерације.