На снимању индијског филма у Србији – храна је безукусна, али је ракија...

Заглушујућа бука, грађевински кран и вештачки дим окружују двадесетак Индијаца погледа упртих у велико дрво, са ког се очекује скок.

Након неколико тренутака у тишини, чује се ломљава грана, а кроз густу крошњу појављује се човек који пада на доње гране, задржава се неколико тренутака, а затим пада на земљу.

Када редитељ покаже да је сцена успела, шумом одјекује аплауз.

Ова сцена биће снимана цео дан, и једна је од најопаснијих у инидијском филму Вивегам који се више од 50 дана снима на различитим локацијама у Србији.

Дрво на обали Борског језера изабрано је након неколико недеља детаљне претраге, а да би добило своју „улогу“ у филму морало је да испуни високе критеријуме.

Из продукције кажу да су тражили одговарајућу висину, тање горње гране које би се лако ломиле при паду, дебеле доње које ће дочекати глумца при паду, позицију у шуми без кућа около, паркинг у близини за филмску екипу...

Ово је само једна од сцена у филму за чије је снимање у Србији издвојено 2,2 милиона евра. Осим у Србију, снимало се и у Бугарској, Аустрији и Индији.

Екипа од 30 филмских радника из Индије помешана је са између 60 и 120 филмских радника из Србије, мештанима и случајним пролазницима који знатижељно посматрају снимање.

Из Хотела „Језеро“ где је екипа одсела кажу да главни глумац свако вече кува за своју екипу и сараднике, и да је одличан кувар.

„Значиће нам медијска пажња коју смо добили, да се више чује за хотел, али и за језеро и целу општину. Екипа није имала никакве посебне захтеве, сви су веома скромни и срдачни, надам се да ће нам доћи поново“, каже управница хотела Милица Миловановић.

Снимање у Србији је право задовољство

Редитељ филма Шива и директор фотографије Ветри кажу да је снимање у Србији право задовољство како због добрих радника, тако и због топлине људи које свакодневно срећу.

Шива каже да је филм већ популаран у Индији, и да су очекивања која морају да испуне веома висока.

„Ми долазимо са југа Индије и снимамо на тамилском језику, тај језик говори више од 60 милиона Индијаца, мислим да је тај податак довољан да замислите колико публике можемо да очекујемо“, открива Шива.

Ветри додаје да први пут снима у Србији, и да је одушевљен природним лепотама, али и професионалношћу екипе.

„У Индији је култура снимања филмова јако брза. Ми радимо веома брзо и бринуо сам да ли ће српска екипа моћи да нас прати, али све се поклопило они су прихватли наш стил рада, ми њихов, тако да смо радили брзо и ефикасно“, објаснио је Ветри.

Вивегам обилује акционим сценама, а осим скока са дрвета, било је и пливања испод водопада, снимања на снегу у сарију, сцене борбе у пећини у којој је пет степени и скакања са мотора на воз.

Холивудски каскадер пореклом из Бугарске, Калојан Воденичаров каже да је имао довољно времена за вежбање, али да му је посао много олакшао и главни глумац који готово све жели да ради сам.

„Он је сјајан, све ради сам. Возио је мотор у децембру по леду, са девојком иза, био је одговоран за два живота. Радио сам са много великих глумаца, али он је заиста нешто посебно“, сматра Воденичаров.

Воденичаров се прославио у Холивуду, радећи на филмовима попут Немогуће мисије и Троје, али како каже, рад на индијским филмовима је нешто посебно.

„Они су сјајни људи, захвални су и задовољни, срећни када виде сунце“, насмејано прича Воденичаров. Након осам сати снимања, облаци се навлаче и најављују олују.

Екипа се повлачи у оближњи ресторан, а неколико њих слика тамне облаке који формирају вртлог. Кажу да им време иде у прилог и да се сваки дан деси нешто ново.

Ипак, ништа не може да се упореди са сценама сниманим на Старој планини када су први пут видели снег.