Кинотека, филмови по избору Милана Влајчића

Влајчић каже да има своје листе по различитим угловима, жанровима, чак и листу својих „бенседин филмова“.

„Ова коју нудим, на љубазан позив људи који воде нашу Кинотеку (наш дом), није листа по мом мишљењу најбољих филмова. Они се непрекидно приказују, нема разлога сада се њима враћати. Ово су филмови које одавно нисам видео у биоскопу, а који су у мени оставили озбиљан траг и после неколико деценија“, образложио је Влајчић.

Листа обухвата америчке, европске, по један јапански и југословенски филм из периода од 1943. до 1989. године.

На програму су Леси се враћа кући Фреда М. Вилкокса, Легенда о земљи сибирској Ивана Пирева, Живот Охару у режији Кенџија Мизогучија, Мајстор и Маргарита Александра Саше Петровића, Артисти и модели Френка Тешлина, Поноћна звона Орсона Велса, Млечни пут Луиса Буњуела, Чежња Веронике Фос Рајнера Вернера Фасбиндера и Кувар, лопов, његова жена и њен љубавник Питера Гринавеја.

„Постојала су времена, шта кажем, деценије, кад није било избора најбољих филмова. У тим херојским годинама филм се пробијао кроз кафане, циркуске шатре, вашаре, забавишта, да би званична култура схватила да је рођена респектабилна уметност. Данас имамо листе најбољих, по жанровима, годинама, деценијама, по поджанровима (слеш филмови, на пример), на свим странама, што је добро, подстицајно“, приметио је Влајчић.

Признаје, обожава да завирује у туђе листе и увек дозна за неке наслове који му нису били доступни.

„Ових дана протрчавам кроз раскошну књигу мени непознатог британског критичара Роба Хила која има јединствен наслов 'Movies – over 100 top lists'. У њој су листе по жанровима, по најлепшим плавушама, по баровима, по камео појављивањима, па чак и листе филмова снимљених на местима која бисте најрадије посетили! Лудница“, са задовољством је констатовао Влајчић.

Он истиче да су Поноћна звона Орсона Велса најлепша екранизација неког Шекспировог комада, а сам Велс остварио је Фалстафа за сва времена.

„И остали одабрани наслови довољан су разлог да одгледам филмове који ми понекад долазе у сан. Ово је и позив самом себи да најпре у свој редослед обавеза ставим посету Кинотеци из дана у дан, као у својим студентским годинама. А снови и филмови, има ли чаробније тајне везе“, истакао је Влајчић.

Међутим, са његове прве листе, Кинотека је имала само четири копије.

„Моји снови, Кинотекина реалност. Знао сам да сам већину изабраних филмова видео на иностраним фестивалима, а нешто што није било у редовној националној дистрибуцији ретко улази и у велике кинотеке попут наше“, рекао је Влајчић и приложио нову листу, а у Кинотеци су одабрали девет остварења.