Без даха, али жив – извадили му плућа па два дана чекао трансплантацију

Тим са Универзитета Нортвестерн у САД развио је систем потпуно вештачких плућа (ТАЛ), који пуни крв кисеоником на сличан начин као што то иначе раде наша плућа, истовремено управљајући протоком крви и штитећи срце.

ТАЛ је био кључан за стабилизацију пацијента и његову припрему за пријем донорских плућа. Више од две године касније, пацијент се добро опоравио и сада има плућа која у потпуности функционишу.

Прича почиње у пролеће 2023. године, када су 33-годишњем мушкарцу почела да отказују плућа након инфекције грипом. Стање је брзо напредовало у упалу плућа, сепсу и оно што је познато као акутни респираторни дистрес синдром (АРДС).

„Развио је инфекцију плућа која се није могла лечити ниједним антибиотиком јер је била отпорна на све. Та инфекција је довела до тога да се плућа буквално разложе, а затим се проширила на остатак његовог тела“, каже торакални хирург Анкит Бхарат.

Стандардни приступ у оваквим случајевима јесте да се пацијент прикључи на апарат за одржавање живота и да се плућима да време да се опораве. Међутим, у овом случају плућа су била главни проблем и извор инфекције и човек је готово сигурно био осуђен на смрт ако му плућа не буду уклоњена, али је и њихово уклањање носило врло висок ризик од смрти.

Уклањање оба плућна крила, билатерална пнеумонектомија, обично доводи до отказивања срца због поремећаја у протоку крви.

Да би то избегли и превазишли ограничења претходних покушаја, медицински тим који је развио ТАЛ додао је двоструке канале за проток крви и прилагодљиви шант, омогућавајући да се разлике у протоку крви изједначе.

Ова машина била је довољна да пацијента одржи у животу довољно дуго да се његово тело опорави до мере која је омогућила трансплантацију плућа. Након уклањања органа, почели су да примећују знаке опоравка од инфекције.

Бхарат и његов тим спровели су молекуларну анализу плућа након њиховог уклањања, чиме су потврдили да није постојала никаква шанса да се плућа сама опораве од АРДС-а. Ожиљци и оштећења имуног система значили су да је у овом случају трансплантација плућа била апсолутно неопходна.

„Уобичајено, трансплантација плућа је резервисана за пацијенте са хроничним стањима попут интерстицијске болести плућа или цистичне фиброзе. Тренутно се сматра да, ако неко добије тежак АРДС, треба га само одржавати у животу и на крају ће се плућа опоравити“, каже Бхарат.

Ово је приступ који би убудуће могао поново да се користи како би се спасло више живота. Иако је израда ТАЛ система попут овог тренутно могућа само у специјализованим центрима, Бхарат се нада да би иновације примењене овде могле у будућности да буду уграђене у стандардне медицинске уређаје.

Иако се двострука трансплантација плућа у оваквом сценарију раније сматрала немогућом, сада знамо да може да се изведе и да буде успешна, као и да би могла да представља опцију у будућим случајевима, иако и даље зависи од правовременог приступа донираним плућима.

„У мојој пракси, млади пацијенти умиру готово сваке недеље јер нико није схватио да је трансплантација била опција“, каже Бхарат.