Саура: Најважније је бити у складу са собом

Шпански редитељ, познат по политички ангажованим филмовима и плесним драмама, истакао је да не може да се жали, јер је имао много среће: „Успео сам да радим оно што волим, имам седморо деце и овде сам са вама. Можда је тајна у повезивању професионалног и породичног живота. Уколико волиш свој посао, он постаје део твог приватног живота“.

У интервју Танјугу наводи да филм представља његов живот и како су се друштво и ситуација у Шпанији мењали, тако су се мењале и теме којима се бавио у својим остварењима.

„Од Шпанског грађанског рата па до данас јавила се велика промена у самом друштву, дошло је до јако велике еволуције у сваком смислу и управо то сам пратио, јер се то дешавало и у мом животу“, наводи аутор филмова Лов, Ана међу вуковима, Рођака Анхелика, Танго, Кармен, Крвава свадба, Љубав чаробница, добитник Златног и два Сребрна медведа Берлинског филмског фестивала.

Уз осмех каже да се сада налази у годинама које је имао Франциско Гоја, међутим и даље учи.

„Стално учим и стално сам будан, упијам оно што ме окружује у стварности, јер сваки човек док је жив мора да настави да учи и ради на себи“, истакао је осамдесетпетогодишњи уметник који и даље поседује невероватну енергију и додао да би волео да има довољно времена да реализује све пројекте које има у плану.

На Фесту се приказује његово ново остварење Jota de Saura, а шпански редитељ већ припрема филм о мексичкој музици, најављује филм Герника о чувеној слици Пабла Пикаса са Антонијом Бандерасом у једној од улога, а у плану има и снимање на Куби.

Примећује да је појава дигиталних камера олакшала снимање филмова, створила веће могућности, али донела и проблеме – „лакоћу са којом данас уз помоћ мобилног телефона, таблета и малих преносивих камера свако може да буде фотограф или режисер“.

Пасионирани фотограф радо показује дигитални фото-апарат који носи око врата и истиче да је био први у Мадриду који је купио дигитални фото-апарат и то у Јапану, па нико није умео да му покаже како се њиме рукује.

Власник колекције од 700 фото-апарата признаје да поштује и да је одушевљен савременом технологијом, али да је са њом све постало банално и опасно јер фотографије више немају вредност коју су имале раније.

„Свако може да направи фотографију, као што може да направи и филм“, истиче Саура и додаје да је тешко проценити како у тој ситуацији може да преживи права уметност.

„На хиљаде филмова се објављује на ДВД-ју, неки су фантастични, неки нису. Постоји на хиљаде музичких це-деова, на хиљаде књига, човек не може да постигне све то да погледа, чује или прочита. Члан сам Америчке филмске академије која ми сваке године пошаље 50-60 филмова које треба да погледам, од Европске филмске академије добијем 30-40 филмова, од Шпанске исто толико. Не могу да постигнем да погледам све те филмове и из тог разлога и не гласам“, испричао је Саура.

Као млад гледао је много филмова, данас је окренут својим пројектима. „Или ћу да гледам филмове или ћу да их правим, а ја више волим да снимам филмове“, казао је Саура.