Филмови Пурише Ђорђевића „сувише добри да би се пропустили“

Ђорђевић (92) поклонио је ФАФ-у мали маратон својих биографских остварења у трајању око три сата у којима приказује своје јунаке, махом велике уметнике, како воле, стварају, радују се, пате, свесни одлазе у смрт.

Од Тонина Гвере, преко Гордане Косановић до Аце Поповића, Милорада Павића и Бранка Ћопића, то је микрокосмос оних који су од свог живота креирали уметничко дело.

Ђорђевић је на данашњој конференцији у Дому омладине причао о свом сусрету са Гвером, о томе како је са Мишом Милошевићем снимио филм о Милораду Павићу за једну ноћ, како му је Бојана Андрић довела сведока који је провео са Ћопићем његових последњих сат и по живота.

Скренуо је пажњу и да су неки од његових значајних филмова – о Бохумилу Храбалу, Буди Давидовићу, нестали, али и да је на пројекцији свог филма Девојка у Кинотеци био један од само седам гледалаца.

„Можда вечерас у Кинотеци будемо само моја ћерка и ја“, додао је Ђорђевић.

Сниматељ Миодраг Миша Милошевић рекао је да је мало радио са Душаном Макавејевим, доста са Желимиром Жилником и да се уверио да је Пуриша Ђорђевић трећи геније у српској кинематографији.

„Његови последњи филмови су израз зреле филмске визуелности. Он доста даје слободу сниматељу, а његов стил између есеја и документаристике чини филмове невероватним“, истакао је Милошевић и додао да су Ђорђевићеви филмови о Менцлу, Павићу и Ћопићу мала ремек-дела каква нико овде не може да направи.