Сваки пети предшколац има алергију на храну: вртићи пред све већим изазовом

Гост Јутарњег програма, др Георгиос Константинидис, председник Удружење педијатара Србије истиче да у том погледу Србија не одступа од европских и светских трендова.

„Не разликујемо се много од ситуације у Европи и свету, где је пораст алергијских болести заиста изузетан“, наводи доктор и додаје да, уколико се алергијама на храну придруже и оне на респираторне алергене, „готово свако четврто, па и треће дете у предшколском узрасту искуси неки облик алергије“.

Наглашава да овако забрињавајући подаци имају више узрока. Један од њих је, како каже, боља и прецизнија дијагностика.

„Раније су најчешће кашаљ, болови у трбуху, проливи, повраћање, промене по кожи, били приписивани честим прехладама или рецимо неким инфекцијама, а сада то боље дијагностикујемо и јасно је да након алерголошких тестирања смо свесни да се у ствари ради о алергији, а не о неком процесу изазваном инфекцијом“, наглашава гост Јутарњег програма.

Други важан фактор је такозвана хигијенска хипотеза, која полази од тога да је савремено окружење знатно чистије него у прошлости. У таквим условима, имуни систем „ се 'збуни' и не може да препозна правог непријатеља, па реагује на алергене“.

Доктрор Константинидис посебно упозорава да не треба мешати нетолеранцију на глутен, односно глутенску ентеропатију, са правом алергијом, али додаје да су управо наведени алергени најчешћи узрок проблема код деце. Кикирики издваја као посебно опасан, јер може да изазове изузетно бурне реакције.

„Он може да направи веома бурне реакције, за разлику од протеина крављег млека или беланцета јајета, који најчешће не дају тако драматичну клиничку слику.“

Нови алергени

Поред познатих, све више пажње привлаче и такозвани „нови“ алергени, који су често скривени и присутни у траговима у производима који се свакодневно користе. „То је управо карактеристика алергија – довољна је минимална количина алергена да изазове реакцију.“

Имунолошки систем, објашњава доктор, еволуцијски је прилагођен борби против бактерија, вируса и паразита, али у условима смањеног контакта са тим „природним непријатељима“, свака страна материја може да покрене снажан одговор организма.

У последњим годинама мењају се и стручни ставови у алергологији. Неке намирнице које су се раније строго избегавале у најранијем узрасту, сада се, под контролисаним условима, уводе раније како би се организам на њих навикао. Ипак, др Константинидис напомиње да су то питања о којима се одлучује на озбиљним стручним скуповима и уз индивидуалну процену сваког детета.

Као нове и све присутније алергене наводи сусам, који се често налази у пекарским производима, али и у енергетским плочицама, азијској храни, па чак и у козметици и сапунима. Међу егзотичним воћем посебно издваја киви, али помиње и манго и авокадо. Сенф и целер такође су чест узрок реакција, јер се налазе у разним преливима, супама и полуготовим производима. Парадоксално, додаје, алергијске реакције могу да изазову и алтернативе крављем млеку, попут сојиног млека.

Дете са алергијом у вртићу

Све то, како каже, значајно компликује свакодневни живот породица. „Веома је изазовно. Чим је свако пето дете изложено овом проблему, јасно је да је реч о великом проблему“, истиче доктор.

Према важећим прописима, предшколске установе дужне су да обезбеде исхрану без одговарајућих алергена, али је у пракси то често тешко оствариво. Због тога се у великом броју случајева родитељи одлучују да сами припремају храну за своју децу, али и то носи одређене проблеме.

Са једне стране, родитељи су најбоље упознати са потребама детета и мотивисани су да припреме безбедан оброк. Са друге, постоје санитарна ограничења и страх од уношења хране споља, због ризика од инфекција. „Потребан је јасан правни основ, извештај алерголога са прецизно дефинисаним алергенима, да би се такав режим исхране спровео“, објашњава доктор.

Посебан проблем је и едукација запослених у предшколским установама. Напомиње да не постоје јасни правилници који би прописали ниво оспособљености васпитача и осталог особља за реаговање у кризним ситуацијама.

„То је углавном препуштено менаџменту вртића или домовима здравља у окружењу“, али истиче да су запослени углавном мотивисани и добронамерни, као и да код њих постоји разумљив страх од примене лекова, посебно адреналинских ауто-инјектора у случајевима тешких реакција.

Поред тога, доктор напомиње да и храна која се посебно припрема треба да подразумева и посебну просторију и посуђе. „То је најчешћи разлог због чега се рецимо алергија јави иако је храна хипоалергена. Јер је довољан минималан контакт, рецимо са радном површином или са тим прибором којим се спрема, да се пренесе алерген и довољна је минимална количина да изазове алергију.“

„Ми контролишемо алергију, не она нас“

Још једна важна чињеница је да се алергије на орашасте плодове, рибу и морске плодове често јављају касније, након предшколског узраста.

„Шанса за повлачење алергије је велика, посебно када је реч о алергији на протеине крављег млека и јаја.“ За кикирики, као и за рибу и морске плодове, алергија је најчешће доживотна, али у великом проценту случајева друге алергије се временом повлаче.

Др Георгиос Константинидис на крају гостовања у Јутарњем програма наглашава да је алергија дијагноза, не ограничење. „Ми контролишемо алергију, а не она нас.“ Тај став, наглашава, треба да буде водиља у бризи о деци са алергијама и у стварању безбеднијег окружења за њихов раст и развој.