„Посебна“ постапокалиптична сага о зомбијима

Блиска је будућност. Човечанство је збрисано са лица планете епидемијом гљивичне инфекције која своје жртве претвара у зомбије. Преноси се путем крви, телесних течности, али и ваздухом. Одбране нема.

Или се само тако чини? Јер британски филм Посебна, режисера Колма Мекартија, настао по бестселеру Мајка Керија, писца одговорног за стварање стрипова чије су екранизације похарале свет попут Икс мена и Фантастичне четворке, све је само не још један постапокалиптичан филм о живим мртвацима који никада нису сити људског меса.

У посебној девојчици се крије противотров

У свету којим подељено на равне части владају смрт и хаос, последња оаза наде је људско упориште смештено у Лондону. Група научника, чувана гвозденим стражарским зидом од зомбија, покушава да открије спас за људску расу.

Решење виде у малој групи деце хибрида друге генерације – инфицираних смртоносном спором који су и даље способни да задрже менталне способности. Све док у близини не осете људску „арому“. А тада нагон постаје јачи од разума.

Као и у сваком експерименту, заморчићи су осуђени на смрт. За више циљеве. Међутим, све се мења када докторка Хелен Џастиноу (Хема Атертон) реши да по цену живота спаси девојчицу Мелани (Сења Нануа) из опаких канџи руководиоца пројекта, њене шефице Каролин Халдвел (Глен Клоуз).

Уверена да је она та – посебна, у којој се крије противотров за пошаст која је живе претворила у мртве, а у преосталима пробудила оно најгоре, Хелен ће за спас човечанства морати да ризикује све!

„Најстрашнији део сваког хорора мотивисаног зомбијима је тренутак у ком жртве заразе губе оно што их је чинило људима. Њихову свест и осећања. Оно што ми се допада код овог филма је чињеница да баш један зомби постаје херој филма, а Колм Мекарти као режисер је успео да на најбољи начин преточи Керијеве идеје са папира у радњу пред објективом камере“, истиче позната холивудска глумица Глен Клоуз, додајући да је млада Сења Нануа своју улогу Мелани извела маестрално.